Naučni i stručni sastanci 

 

2015/2016

Seminar „Finansijsko veštačenje i računovodstvena forenzika u arbitražnim i sudskim postupcima“

22. aprila 2016. godine u konferencijskoj sali Pravnog fakulteta održan je seminar „Finansijsko veštačenje i računovodstvena forenzika u arbitražnim i sudskim postupcima“. Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu ovaj seminar je organizovao u saradnji sa Udruženjem za arbitražno pravo i kompanijom Deloitte Srbija. Seminar je okupio preko 60 učesnika, uglednih stručnjaka i studenata koji su s pažnjom pratili izlaganja g-đe Aleksandre Petrović i g-đe Miroslave Gaćeše iz kompanije Deloitte, i učestvovali u živoj diskusiji koja je usledila po okončanju njihovih prezentacija. Seminar je otvorila i njegovim radom moderirala doc. dr Milena Đorđević, prodekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i član upravnog odbora Udruženja za arbitražno pravo.

Naučni skup: Francusko-srpske veze

Naučni skup „Francusko-srpske veze - izučavanje ustavnog prava u Srbiji“, koji su organizovali Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar Monteskje za politička istraživanja Fakulteta za pravo i političke nauke Univerziteta u Bordou i Srpsko udruženje za ustavno pravo, uz velikodušnu podršku Ambasade Republike Francuske u Srbiji, Francuskog instituta u Srbiji, Pravosudne akademije Srbije, Ministarstva za visoko obrazovanje Francuske i Advokatske kancelarije Marković iz Beograda održan je 27. i 28. novembra 2015. godine na našem fakultetu.

Ovaj dvodnevni skup, praćen simultanim prevodom sa srpskog na francuski i sa francuskog na srpski, otpočeo je pozdravnim rečima prof. dr Sime Avramovića, dekana Fakulteta, prof. dr Filipa Klarea (Philippe Claret), zamenika direktora Centra Monteskje, i prof. dr Tanasija Marinkovića, predsednika Srpskog udruženja za ustavno pravo.

Prvi panel, kojim je predsedavao prof. dr Miodrag Orlić, bio je posvećen teorijskim i metodološkim usmerenjima savremeneustavnopravne doktrine. U tom delu skupa, imali su izlaganja: dr Danijel Burmo (Daniel Bourmaud), profesor Fakulteta za pravo i političke nauke Univerziteta u Bordou, na temu ”Konstitucionalistička iluzija”; dr Bertran Matje (Bertrand Mathieu), profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Pariz I (Panteon-Sorbona), o ”Preobražaju ustavnog prava na početku XXI veka”; i dr Lidija R. Basta Flajner, stalna gostujuća profesorka Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, naslovljeno ”Kako predavati ustavno pravo u XXI veku?”.

U nastavku prvog dana konferencije, kojim je predsedavao prof. dr Dragoljub Popović, o istorijskim perspektivama francuskog ustavnog prava i francusko-srpskih veza govorili su: dr Slobodan Milačić, profesor emeritus Univerziteta u Bordou, na temu ”Neuhvatljivi francuski model (1789-1958). Izvesna neodređenost kao ključ uspeha”; i dr Žan Žikel (Jean Gicquel), profesor emeritus Univerziteta Pariz I (Panteon-Sorbona), pod naslovom ”Kontinuitet i diskontinuitet francuskog ustavnog prava od Treće republike”; kao i istoričari dr Miloš Ković, docent Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, o ”Formiranju srpske elite u Francuskoj do 1914”; i Veljko Stanić, istraživač Balkanološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti, na temu „Od jednog do drugog rata: srpski studenti u Francuskoj 1914-1939“.

Drugog dana skupa izlaganja su bila posvećena francuskoj ustavnopravnoj doktrini i njenoj recepciji u Srbiji, ali i prodoru drugih doktrinarnih uticaja u Srbiju. Tog dana predsedavali su prof. dr Slobodan Milačić i prof. dr Žan Žikel, a izlagali su: dr Tanasije Marinković, vanredni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, pod naslovom „Dogmatsko ustavno pravo: Slobodan Jovanović“; dr Marko Božić, naučni saradnik Univerziteta Sorbona – Pariz IV, na temu „Francuski i ­srpski doktrinari, slične ideje, različiti konteksti –mogućnosti jedne recepcije“; dr Filip Klare, vanredni profesor Fakulteta za pravo i političke nauke Univerziteta u Bordou, pod naslovom ”Od ustavnog prava ka političkim naukama: političko pravo”; dr Dragoljub Popović, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu, o ”Uporednom ustavnom pravu u delu Miodraga Jovičića”; dr Miloš Jovanović, docent Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, o ”Odjecima Diveržeove revolucije u savremenoj srpskoj doktrini – Pavle Nikolić i Ratko Marković”; i dr Eliz Bernar (Elise Bernard) iz Centra za institucionalne i pravne preobražaje Univerziteta u Limožu, na temu ”Evropski uticaji u oblasti javne službe – služba opšteg interesa”.

Održavanje ovog naučnog skupa, koji je prošao uz živu diskusiju u kojoj je učestvovala i mnogobrojna publika, obeležilo je obnavljanje saradnje pravnih fakulteta Univerziteta u Beogradu i Univerziteta u Bordou i doprinelo je jačanju tradicionalno dobrih veza Srbije i Francuske.

 

Konferencija u čast profesora Jozefa Štrausa

Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu održana je 14. novembra 2015. godine međunarodna konferencija iz prava intelektualne svojine, organizovana u čast prof. Jozefa Štrausa, dugogodišnjeg direktora Maks Plank Instituta za inovaciju i konkurenciju u Minhenu, profesora Univerziteta u Minhenu, profesora Univerziteta u Ljubljani, šefa Katedre za intelektualnu svojinu i inovaciju na Univerzitetu Južne Afrike, gostujućeg profesora međunarodnog i uporednog prava na Univerzitetu Džordž Vašington, i gostujućeg naučnog saradnika na Huverovom institutu Univerziteta Stenford. Konferenciju su, uz naš fakultet, organizovali Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije i Evropska patentna ­organizacija.

Uoči održavanja konferencije, učesnike je u Dekanatu primio prof. dr Sima Avramović, dekan Pravnog fakulteta. Dekan prof. dr S. Avramović je prilikom svečanog prijema učesnika konferencije sa prof. Jozefom Štrausom potpisao sporazum o donatorstvu knjiga iz oblasti prava intelektualne svojine, koje će, po želji prof. Štrausa, biti dostupne studentima i profesorima u biblioteci našeg fakulteta.

Konferenciju pod nazivom „Uloga intelektualne svojine u nastupu privreda država zapadnog Balkana na globalnom tržištu“ svečano su otvorili prof. dr Sima Avramović, dekan Pravnog fakulteta, Nevenka Novaković, vršilac dužnosti direktora Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije, dr David Jelerčić, koordinator za evropsku saradnju u Evropskoj patentnoj organizaciji, i prof. dr Slobodan Marković, predsednik Organizacionog i programskog odbora. U svom govoru, prof. S. Marković zahvalio se prof. Jozefu Štrausu na podršci koju je godinama pružao istraživačima iz oblasti prava intelektualne svojine iz Srbije i drugih država bivše Jugoslavije. Zahvaljujući prof. Štrausu, generacije profesora prava intelektualne svojine imale su priliku da se usavršavaju u Maks Plank Institutu za inovaciju i konkurenciju u Minhenu. Prof. dr S. Marković je istakao da, nezavisno od njegovih zasluga za razvoj prava intelektualne svojine u bivšoj Jugoslaviji, prof. Štraus svakako zaslužuje da se organizuje naučna konferencija u njegovu čast, imajući u vidu njegov naučni opus i uticaj koji je izvršio na akademsku i naučnu zajednicu širom sveta, posebno u oblasti patentnog prava.

Rad konferencije je bio organizovan u tri sekcije. U prvoj sekciji, naslovljenoj „Ima li potrebe za posebnim pravilima intelektualne svojine i pravilima konkurencije u farmaceutskom sektoru?“, govorili su prof. dr Slobodan Marković, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Borut Lekše, potpredsednik kompanije „Krka“, prof. dr Božin Vlašković, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, i prof. dr Dušan Popović, vanredni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Prvom sekcijom predsedavala je Marija Sofronijević, direktor za pravne poslove kompanije „Roche“. Nakon toga, prof. dr Jozef Štraus održao je zaključno tematsko izlaganje na temu „Neka zapažanja o tome kako unaprediti delotvornu zaštitu farmaceutskih proizvoda i smanjiti troškove“.

U drugoj sekciji, naslovljenoj „Softverska industrija kao primer istinski globalne industrije“, govorili su dr Miha Trampuž, direktor Autorske agencije Slovenije, doc. dr Sanja Radovanović, docent Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, i dr Maja Bogataj Jančić, direktor Instituta za intelektualnu svojinu iz Ljubljane. Drugom sekcijom je predsedavala prof. dr Vesna Besarović, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, u penziji.

U trećoj sekciji, naslovljenoj „Ostali izazovi u vezi sa inovativnošću u globalizovanoj privredi“, govorili su prof. emeritus dr Krešimir Sajko sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Zagrebu, prof. dr Marko Ilešič, sudija Suda pravde Evropske unije, prof. dr Peter Grilc, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Ljubljani, prof. dr Radovan Vukadinović, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, prof. dr Igor Gliha, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Zagrebu, doc. dr Iza Razija Mešević Kordić, docent Pravnog fakulteta Univerziteta u Sarajevu, i doc. dr Sonja Lučić, docent Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu. Trećom sekcijom predsedavao je dr David Jelerčić iz Evropske patentne organizacije.

Konferencija je održana na srpskom i engleskom jeziku, uz simultani prevod. Donatori konferencije bili su kompanije „Roš“ i advokatska kancelarija „Živko Mijatović i partneri“. Zbornik radova sa konferencije biće objavljen u proleće 2016. godine.

 

Konferencija o javnosti rada ustavnih sudova

Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu je 6. novembra 2015. godine održana konferencija posvećena temi „Javnost rada sednica ustavnih sudova“. Uvodne referate na konferenciji, koju je organizovao Centar za javno pravo sa sedištem u Sarajevu, podneli su sudije Ustavnog suda Srbije prof. dr Marija Draškić i dr Dragiša Slijepčević, i Snežana Bagić, potpredsednica Ustavnog suda Hrvatske.

Živoj i inspirativnoj polemici o temi koja je više puta izazvala pažnju opšte javnosti u prethodnih nekoliko godina, dali su doprinos sudije Ustavnog suda Srbije dr Bosa Nenadić, prof. dr Olivera Vučić i Katarina Manojlović-Andrić, predsednik Fondacije Centar za javno pravo prof. dr Edin Šarčević, dr Vladimir Đurić iz Instituta za uporedno pravo i drugi. Moderator je bio prof. dr Vladan Petrov. Stručnoj raspravi su prisustvovali profesori prava, advokati, službenici zaposleni u Ministarstvu pravde, kao i studenti master i doktorskih studija na Pravnom fakultetu.

 

Studentska konferencija iz teorije i filozofije prava

Druga studentska konferencija iz teorije i filozofije prava održana je 23. oktobra 2015. godine u Konferencijskoj sali Pravnog fakulteta. Tema konferencije bila je “Vladavina prava i pravno tumačenje”. Ovogodišnju konferenciju su u celosti organizovali studenti: Marija Momić, Petar Mitrović, Rada Mirić i Maksim Milošević. Upravnim odborom studentske konferencije koordinirao je doc. dr Bojan Spaić. U radu konferencije su, kao i prethodne godine, učestovali studenti čiji su sažeci odabrani kao najbolji od strane nastavnika na Uvodu u pravo.

Učesnike konferencije su pozdravili prof. dr Sima Avramović, dekan Pravnog fakulteta, prof. dr Radmila Vasić, upravnica Instituta za pravne studije i prof. dr Kenet Hima, gostujući profesor Pravnog fakulteta. Radove su izlagali: Andrijana Bakračević („Odluke Evropskog suda za ljudska prava u cilju zaštite tražilaca azila“), Miloš Marković („Granice diskrecije sudija“), Tara Maksimović („Popunjavanje pravnih praznina u Republici Srbiji“), Aleksandar Todorović („Od kompromisa do principa: preispitivanje koncepta supsidijarnosti i njegove uloge u reformi Evropskog suda za ljudska prava“) i Ivan Ćorović („Pravna priroda pravnih standarda: tačka gledišta bez tačke gledišta“). Stefan Janković, Petar Mitrović, Maksim Milošević, Darjana Macanović i Sandra Dragović su u konferenciji učestvovali u ulozi komentatora. I radovi i komentari su pobudili značajno interesovanje kako prisutnih studenata tako i prisutnih nastavnika Pravnog fakulteta, što je rezultiralo živom i korisnom diskusijom.

Konferencija je organizovana od strane Instituta za pravne studije i Srpskog udruženja za pravnu i socijalnu filozofiju, uz podršku Pravnog fakulteta.

 

Konferencija Legal Normativity and Language

Srpsko udruženje za pravnu i socijalnu filozofiju je u saradnji sa Pravnim fakultetom Univerziteta u Beogradu, 19. oktobra  2015. godine organizovalo međunarodnu konferenciju na temu: Legal Normativity and Language. Udruženje je još od osnivanja kao jedan od svojih glavnih ciljeva postavilo razvijanje saradnje međunarodnog karaktera, tako da je i ove godine, tradicionalno u drugoj polovini oktobra, održan međunarodni naučni skup, koji je ponovo okupio pravne teoretičare svetskog renomea.

Celodnevna konferencija podeljena je u tri tematske celine. Uvodna izlaganja održali su Brian Bix (University of Minnesota), na temu The Nature of Legal Obligation, kao i Kenneth Einar Himma (University of Washington), redovni učesnik međunarodnih konferencija u organizaciji Udruženja i gostujući predavač na Pravnom fakultetu u Beogradu, koji je govorio na temu Legal Obligation and Normativity. U drugom delu konferencije, svoje radove izložili su Bojan Spaić (Pravni fakultet u Beogradu), Is Legal Interpretation a Normative Enterprise?, Matthias Klatt (University of Hamburg/Graz), Semantic Normativity in Legal Argumentation i Dimitrios Kyritsis (University of Reading), Interpreting Legislative Intent. U okviru poslednjeg tematskog bloka govorili su Veronica Rodriguez-Blanco (University of Birmingham), A Criticism of Marmor’s Deep Conventions: Forward-Looking Agency and Practical Reason, Andrej Kristan (University of Girona), Another Way to Meet Hart’s Challenge, Jasminka Hasanbegović (Pravni fakultet u Beogradu) i Milorad V. Todorović (Univerzitet u Kosovskoj Mitrovici), Legal Normativity and Language from Psychoanalytic Perspective i Miodrag Jovanović (Pravni fakultet u Beogradu), Is Legality Like Virginity? An Essay on the Normativity of International Law. Nakon uspešno završene konferencije, održana je redovna godišnja skupština Srpskog udruženja za pravnu i socijalnu filozofiju.

 

2014/2015

Konferencija o delatnostima zasnovanim na autorskom pravu

U organizaciji Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije i Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, u konferencijskoj sali je 23. septembra 2015. godine predstavljena studija „Doprinos delatnosti zasnovanih na autorskom pravu privredi Srbije“. Reč je o srpskom prevodu studije koja je objavljena od strane Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO) 2014. godine, a čiji su autori docent dr Branko Radulović i profesor dr Dušan Popović. Skup je otvorio i prisutne pozdravio prodekan Pravnog fakulteta profesor dr Slobodan Marković. Prezentaciji studije prethodila su izlaganja profesora dr Markovića na temu: „Autorsko pravo i tržište“ i pomoćnika direktora Zavoda za intelektualnu svojinu mr Vladimira Marića na temu: „Nadležnosti Zavoda za intelektualnu svojinu u oblasti autorskog prava“. Nakon toga je docent dr Branko Radulović izneo osnovne nalaze studije u pogledu značaja delatnosti zasnovanih na autorskom i srodnim pravima u Republici Srbiji.

Studija je izrađena u skladu sa WIPO metodologijom, koja je razvijena da bi se utvrdio ekonomski doprinos delatnosti zasnovanih na autorskom pravu sa ciljem da se postigne najveći mogući stepen uporedivosti između nacionalnih studija u ovoj oblasti. Rezultati istraživanja otkrivaju da su delatnosti povezane sa autorskim i srodnim pravima, tokom perioda od 2008. do 2012. godine ostvarivale učešće u BDP zemlje koje se kretalo između 3,7% i 4%. Time se Srbija nalazi tek na 34. poziciji u grupi od 40 zemalja. Ipak, u pogledu doprinosa ključnih delatnosti zasnovanih na autorskom pravu Srbija je rangirana znatno bolje i nalazi se na 23. poziciji. Pri tome su ove delatnosti znatno bolje prebrodile ekonomsku krizu i beleže veći nivo produktivnosti u odnosu na ostatak privrede Srbije. Pored učešća u bruto dodatoj vrednosti, u Studiji je detaljno razmatrena i pozicija ovih delatnosti u pogledu zaposlenosti i značaju u spoljnotrgovinskoj razmeni.

U drugom delu programa, profesor dr Dušan Popović je otvorio diskusiju o pravnom okviru i ekonomskom značaju autorskog prava. Pored predstavnika organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog prava, advokatskih kancelarija koja se bave pitanjima intelektualne svojine, akademske zajednice, značajno učešće u radu skupa uzeli su i studenti master studija Pravnog fakulteta. U ovom delu programa posebnu pažnju privukla su pitanja uloge Zavoda, poslovanja organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog prava, kao i niz pitanja o uticaju novih tehnologija i interneta na razvoj delatnosti zasnovanih na autorskom pravu.

 

Konferencija „125 godina od rođenja A. V. Solovjeva“

Dana 18. septembra 2015. godine navršilo se 125 godina od rođenja velikog ruskog naučnika koji je svojim radom u Srbiji zadužio i našu akademsku zajednicu – Aleksandra Vasiljeviča Solovjeva. U čast ovog značajnog jubileja je na Pravnom fakultetu (koji je najduže bio dom profesora Solovjeva) 18. i 19. septembra održana međunarodna konferencija posvećena njegovom životu i radu.

Solovjev je od 1920. do 1946. godine, predavao Istoriju slovenskih prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Za to vreme je napisao veliki broj značajnih naučnih radova iz oblasti kako srpske pravne istorije, tako i pravne istorije drugih slovenskih zemalja (Crne Gore, Bosne, Dubrovnika, Bugarske, kao i rodne Rusije) i Romejskog carstva (Vizantije), među kojima su najznačajniji njegova doktorska disertacija, Zakonodavstvo Stefana Dušana, cara Srba i Grka, zbirka Odabrani spomenici srpskog prava (od XII do kraja XV veka) – koja je bila namenjena studentima, ali je toliko kvalitetno sastavljena da je često korišćena i u naučnom radu – kao i udžbenik iz predmeta koji je predavao. I pošto je napustio ovaj fakultet (od 1947. do 1951. godine je bio profesor i prvi dekan Pravnog fakulteta u Sarajevu, a, zatim je bio prinuđen da napusti zemlju i preselio se u Ženevu, gde je ostao do svoje smrti 1971. godine), Solovjev je nastavio da objavljuje izuzetno značajne naučne radove iz ovih oblasti, od kojih najveći doprinos istoriji srpskog prava predstavlja Zakonik cara Stefana Dušana, najopsežniji i najkvalitetniji komentar Dušanovog zakonika dosad napisan, objavljen posthumno u izdanju SANU 1980. godine. Osim srednjovekovne pravne istorije, kojom se primarno bavio, Solovjev se interesovao i za istoriju prava novog veka: njemu dugujemo objavljivanje pravnih izvora Paštrovića i Grblja, kao i pronalaženje i objavljivanje Bogišićevih nacrta zakona za Hercegovinu, pisanih za vreme hercegovačkog ustanka i rata 1875-1878. godine.

Doprinos A. V. Solovjeva našoj i svetskoj nauci se ne zaustavlja u oblasti prava. On je i autor brojnih radova iz oblasti političke istorije zemalja kojima se bavio kao pravni istoričar. Eminentni je stručnjak za heraldiku, naročito južnoslovenskih zemalja i Romejskog carstva – bio je član Međunarodne akademije za heraldiku (Académie internationale d’héraldique), a našu literaturu zadužio je kvalitetnom studijom Istorija srpskog grba, kao i drugim radovima iz ove oblasti. U Ženevi je bio profesor slovenskih jezika i ruske literature, a objavio je i prevode sabranih dela Dostojevskog i Tolstoja na francuski jezik. Konačno, posthumno su u časopisu Novый Žurnal (časopis ruske emigracije u Njujorku koji izlazi od 1942. godine) objavljeni i njegovi radovi iz oblasti muzikologije i istorije muzike.

Za konferenciju „125 godina od rođenja Aleksandra Vasiljeviča Solovjeva“ prijavilo se preko dvadeset učesnika iz zemlje i inostranstva. Nažalost, neki od njih nisu bili u prilici da lično učestvuju, te je izloženo samo osamnaest radova, dok će svi prijavljeni biti objavljeni u posebnom zborniku – spomenici A. V. Solovjeva – koji će biti objavljen sledeće godine. Na skupu su učestvovali gosti sa Pravnog fakulteta Državnog univerziteta u Sankt-Peterburgu, Pravnog fakulteta (državnog) Federalnog univerziteta u Kazanji (Rusija), Pravnog fakulteta Katoličkog univerziteta u Luvenu (Belgija), Univerziteta Luiđi Bokonji u Milanu (Italija), Instituta za društveno-pravne studije Angelus Silesijus univerziteta u Valbžihu (Poljska), Vizantološkog i Balkanološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti, Instituta za noviju istoriju Srbije, Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, doktorskih studija Univerziteta umetnosti u Beogradu i, naravno, predstavnici domaćina – Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Iako nisu bili u mogućnosti da prisustvuju, radove će poslati i kolege sa Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka, Istorijskog fakulteta Državnog univerziteta u Tveri i Samarskog pravnog instituta Federalne službe za izvršenje sankcija (Rusija).

Konferenciju je otvorio dekan Pravnog fakulteta, prof. dr Sima Avramović, besedom o životu i radu Solovjeva. Drugi planirani govornik, akademik Ljubomir Maksimović, nažalost, nije mogao da dođe zbog zdravstvenih problema. Tokom dva dana rada konferencije održano je šest sesija, od kojih je prva bila posvećena međunarodnom pogledu na rad Solovjeva i istoriju srpskog prava uopšte, druga idejama prava, države i crkve u njegovom radu, a treća i četvrta sesija stranim, naročito romejskim (vizantijskim) uticajima u srednjovekovnom srpskom pravu – temi veoma značajnoj za naučni rad Solovjeva. Peta sesija je bila posvećena doprinosu Solovjeva proučavanju srpskog srednjeg veka, a šesta svestranosti naučnog opusa Solovjeva, sa temama od istorije monaštva do ruske muzike. Posle svih izlaganja, vođena je živa naučna diskusija, koja se često nastavljala i u pauzama između sesija. Iako su se aktivno koristila sva tri zvanična jezika konferencije (ruski i srpski, kao jezici Solovjeva, i engleski kao danas univerzalno najzastupljeniji), učesnici su se lako međusobno sporazumevali. Naročito nas je obradovalo što je bilo prilično lako sporazumevati se sa kolegama iz Rusije na svojim jezicima, bez prevoda – što je izuzetno dobar znak za dalju saradnju, a svakako od velikog simboličnog značaja za jubilej A. V. Solovjeva. Sa druge strane, zainteresovanost stručnjaka iz drugih evropskih zemalja za proučavanje njegovog rada i ovu konferenciju možda najbolje svedoči o svetskom ugledu i značaju ovog velikog rusko-srpskog naučnika.

 

Konferencija „Intelektualna svojina i Internet“

Konferencija „Intelektualna svojina i Internet“, koju su zajednički organizovali Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu i fondacija „Registar nacionalnog internet domena Srbije“ (RNIDS), održana je 11. juna 2015. godine na Pravnom fakultetu. Pred mnogobrojnom publikom, učesnike i goste pozdravili su: prof. dr Sima Avramović, dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu; Danko Jevtović, direktor RNIDS; Nevenka Novaković, v.d. direktora Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije i prof. dr Dušan Popović, predsednik Organizacionog odbora i predsednik Komisije za rešavanje sporova povodom registracije naziva nacionalnih internet domena Srbije.

Uvodno izlaganje održao je Džonatan Koen (Jonathan C. Cohen), osnivač Grupe za pravo intelektualne svojine u okviru Internet korporacije za dodeljene nazive i brojeve (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers /ICANN/), inače advokat iz Otave (Kanada). ICANN je bio pokrovitelj ove konferencije, koja je direktno prenošena putem Interneta. Gledaoci prenosa mogli su da postavljaju pitanja učesnicima konferencije putem mejla.

Nakon uvodnog izlaganja, predstavljeni su radovi objavljeni u zborniku „Intelektualna svojina i Internet: nazivi internet domena, autorska dela, žigom zaštićene oznake“, koji je objavio Centar za izdavaštvo i informisanje našeg fakulteta. U prvoj sekciji, naslovljenoj sa „Nazivi internet domena i žigom zaštićene oznake“, govorili su dr Slobodan Marković, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i dr Marko Jovanović, docent Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i potpredsednik Komisije za rešavanje sporova povodom registracije naziva nacionalnih internet domena Srbije. U drugoj sekciji, naslovljenoj sa „Autorsko pravo i Internet“, govorili su dr Dušan Popović, vanredni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, dr Sanja Radovanović, docent Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, dr Mario Reljanović, docent Pravnog fakulteta Univerziteta „Union“, i Bogdan Ivanišević, advokat iz advokatske kancelarije BDK.

 

Međunarodna konferencija japanskih i srpskih naučnika

Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu je 16. i 17. marta 2015. godine održana međunarodna konferencija japanskih i srpskih naučnika pod nazivom `Comparative Law, Codifications, Customary Law, and Mixed Legal Systems`. Pravni fakultet je tim povodom posetila osmočlana delegacija profesora iz Japana pod rukovodstvom profesorke Emi Macumoto. Sponzor delegacije je bio Pravni fakultet Univerziteta Aojama Gakuin iz Tokija, a u njoj su učestvovali profesori sa još pet prestižnih japanskih univerziteta – Tokijskog, Gakušuin, Senšu, Rikjo i Kjušu univerziteta. Sa njima je Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu razvio uspešnu saradnju pogotovo tokom prošle godine, kada je dekan prof. dr Sima Avramović održao predavanja na tri pravna fakulteta u Tokiju. Imajući u vidu utiske koje su profesor Emi Macumoto i Jasunori Kasai poneli iz Beograda, kao i kvalitet i prestiž našeg fakulteta, na inicijativu dvoje japanskih kolega saradnja je, dakle, proširena na nekoliko drugih japanskih univerziteta, sa kojih ovom prilikom dolaze ostali predavači.

U ova dva dana su poznati japanski profesori prava govorili o uticaju običaja na japansko pravo, mogućim uticajima Opšteg imovinskog zakonika za Crnu Goru Valtazara Bogišića na nastanak Japanskog građanskog zakonika 1898. godine, o pozajmicama iz drugih pravnih sistema u japanskom pravu i njihovim modifikacijama (anglosaksonska ustanova trast), o uticaju običajnog prava na koncept svojine u Japanu, o japanskom radnom pravu, itd.

Prva sesija bila je posvećena kodifikacijama i običajnom pravu. Sesiju je otvorio profesor Jasunori Kasai sa Tokijskog univerziteta sa izlaganjem na temu: `Nomoi and Kokutai (Constitution) in Japan`. Ovo komparativno izlaganje bilo je posvećeno grčkom pojmu nomos i japanskom kokutai – kompleksnom pojmu koji predstavlja vrstu ustavnog običaja koji govori o prirodi nacionalne politike i vlasti cara. Profesor Kasai je ukazao na razlike između Meiđi ustava od 1890. godine, po kojem se caru još uvek pripisivala božanska priroda, i aktuelnog japanskog Ustava od 1947. godine, po kojem se car određuje tek kao simbol države, koji svoj položaj izvlači iz suverene vlasti naroda, poredeći, zatim, taj razvoj sa grčkim pojmom nomos, pogotovo u smislu u kojem se on pojavljuje kod Platona.
Rad profesorke Emi Macumoto sa Univerziteta Aojama Gakuin `Boissonarde and Bogisic – A parallel study` predstavljao je paralelnu studiju o Boasonadu, tvorcu prvog (nerealizovanog) nacrta Japanskog građanskog zakonika, i Valtazaru Bogišiću. U svom referatu, profesorka Macumoto je stavila akcenat na odnos recipiranog i običajnog prava u Japanskom građanskom zakoniku, eventualni Bogišićev uticaj na rad na donošenju zakonika i paralele između srpske i japanske kodifikacije, ali je dotakla i bitnu temu dominantno zapadnocentričnog pogleda na vrste pravnih sistema u svetu danas i uporedno pravo uopšte.
Profesor Takaši Oka sa Univerziteta Gakušuin se, takođe, bavio Japanskim građanskim zakonikom, ali iz drugog ugla. Tema njegovog izlaganja je bio profesor Ume Kenđiro, jedan od tvoraca japanskog zakonika, i njegova ideja običajnog prava. Profesor Oka je skrenuo pažnju i na preveliko odstupanje prvog nacrta Zakonika od japanskog običajnog prava, uprkos činjenici da je Boasonad pisanje delova o porodičnom i naslednom pravu poverio svojim japanskim učenicima.

Ponedeljak popodne je bio posvećen slavističkom predavanju profesorke Masumi Kameda sa Tokijskog univerziteta na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. U izlaganju pod naslovom `Nation-Building Cult in Photography: Iconography of Heroes in the Soviet Union and Yugoslavia`, ona je govorila o fotografskom aspektu kulta narodnih heroja u Sovjetskom Savezu i socijalističkoj Jugoslaviji, ističući zanimljivu razliku u pogledu broja fotografija koje su bile dostupne javnosti: dok je u Sovjetskom Savezu svaka značajna ličnost bila predstavljana većim brojem slika, na našim prostorima su i ratni i heroji rada ostajali upamćeni po samo jednoj značajnoj fotografiji.

Narednog dana, sesiju posvećenu građanskom pravu otvorio je profesor Kozo Ogava sa Univerziteta Senšu, koji je govorio o kupoprodaji i običajnom pravu u Japanu. Istakao je osnovne etape u razvoju ovog značajnog ugovora od Edo perioda do modernog doba, kao i njegove glavne pojavne oblike. Profesor Ogava se osvrnuo i na neke aspekte japanskog procesnog prava, a naročito na odnos Japanaca prema sudskom postupku i orijentaciju sistema na pomirenje stranaka pre nego na parničenje.

Profesor Masajuki Tamaruja sa Univerziteta Rikjo je imao referat pod naslovom `Japanese trust law as an exception of Japanese civil law system?`. U ovom referatu bilo je reči o ustanovi trasta kao transplantu u japanskom pravu, a naročito njenom uticaju na nasledno pravo. U uvodnom delu izlaganja je govorio o evoluciji japanske porodice od Edo perioda nadalje i postepenoj modernizaciji porodičnog i naslednog prava, a, zatim je posvetio pažnju uvođenju ustanove trasta u različite oblasti japanskog prava. Profesor Tamaruja je naročito istakao mogućnosti korišćenja trasta u korist naslednika i kontroverze koje je to izazvalo među japanskim pravnicima zbog odnosa tradicionalnog sistema nasleđivanja glave porodice kao formalne, registrovane celine i modernog sistema registrovanja samo bračnih zajednica.

Sesiju iz radnog prava otvorio je profesor Kazutoši Ojama sa Univerziteta Aojama Gakuin sa izlaganjem na temu: `Retirement payment as a custom in Japanese law and insolvency`. Ovaj referat bio je posvećen pitanju isplate primanja iz dobroboljnih penzijskih fondova, sa posebnim osvrtom na zaštitu ovih potraživanja zapooslenih u slučaju insolventnosti njihovog poslodavca. Istakao je kako je u ovoj oblasti došlo do kombinovanja tradicionalnih japanskih ustanova sa modernim zapadnim uticajem, ali da je do sticanja statusa privilegovanih potraživanja nad ostalim potraživanjima poverilaca poslodavca u stečaju došlo tek 1967. godine.

U referatu pod naslovom ’Revisions of the Japanese employment law: towards greater economic efficiency’, profesor Časlav Pejović sa Univerziteta Kjušu je govorio o skorašnjim promenama u japanskom radnom pravu usmerenim na veću efikasnost i konkurentnost poslodavaca. Istakao je kako se zapošljavanje u Japanu dugo zasnivalo na primanju mladih radnika koji su osposobljavani za praktični rad kod poslodavca, nakon čega su zapošljavani „doživotno“, tj. trajno – ali da su izmene iz 2012. godine, po kojima do zasnivanja trajnog radnog odnosa dolazi tek posle pet godina provedenih u radnom odnosu, dovele do velike destabilizacije sigurnosti zaposlenja u Japanu. Profesor Pejović je skrenuo pažnju i na izazove koji stoje pred japanskom privredom, zbog starenja stanovništva, i različite mogućnosti rešavanja ovog rastućeg problema.

Konferenciji je prisustvovao veliki broj nastavnika i studenata osnovnih i postdiplomskih studija Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kao i gosti iz drugih domaćih naučnih ustanova.

U utorak popodne, profesori iz Japana posetili su i Institut za uporedno pravo, dok je u slobodno vreme za njih bio organizovan obilazak znamenitosti Beograda i Muzeja Nikole Tesle. Naši gosti su istakli da njihova poseta predstavlja tek početak plodne naučne saradnje između Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i kolega iz Japana.

 

Konferencija o pravu i društvu u centralnoj i jugoistočnoj Evropi

Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Mađarska akademija nauka i Srpsko udruženje za pravnu i socijalnu filozofiju organizovali su konferenciju pod nazivom „Citizens, Societies and Legal Systems: Law and Society in Central and South Eastern Europe”. Konferencija je održana 21. novembra 2014. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu i okupila je sociologe i pravne teoretičare iz Mađarske, Slovačke, Poljske, Slovenije, Hrvatske i Srbije.

Konferenciju su otvorili prof. dr Slobodan Marković, prodekan za nauku Pravnog fakulteta i prof. dr Miodrag Jovanović, predsednik Srpskog udruženja za pravnu i socijalnu filozofiju i redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Prva sesija bavila se odnosom društva i zakona i u njoj su učestvovali dr Marek Mikuš, istraživač i predavač na Univerzitetu Komenskog u Bratislavi sa izlaganjem „Legal Formalization through Informal Sociality? An Anthropological Pers­pective on the Reforms of Civil Society Legislation in Serbia” i doc. dr Danilo Vuković sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu sa izlaganjem „Social Accountability and the Rule of Law”. Diskutanti su bili asist. mr Dušan Spasojević sa Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu i prof. dr Balaš Fekete sa Pravnog fakulteta Katoličkog univerziteta Pazmanj Peter iz Budimpešte.

Druga sesija bila je posvećena stavovima građana prema zakonima i normativnim sistemima i izlaganja su imali mr Jan Bazili Klakla sa Jagelion univerziteta u Krakovu sa temom „The attitudes towards the customary law within Romani community in Central Europe” i dr Đerđi Gajdušek i dr Balaš Fekete iz Mađarske akademije nauka sa tekstom „What Hungarian people know about the laws today and half a century ago?”. Diskutanti su bili prof. dr Ištvan Silagi sa Pravnog fakulteta Katoličkog univerziteta Pazmanj Peter iz Budimpešte i doc. dr Danilo Vuković.

Legitimnost pravnih i društvenih sistema bila je predmet treće sesije. Izlaganja su imali dr Žolt Boda i dr Đerđo Medve-Balint iz Mađarske akademije nauka na temu „Procedural fairness and the legitimacy of laws in Hungary” i doc. dr Tilen Štajnpihler sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Ljubljani sa tekstom „Judicial precedents as a factor in civil law adjudication: A sociological perspective”. Diskutanti su bili doc. dr Bojan Spaić sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i dr Žolt Zodi iz Mađarske akademije nauka.

Poslednja sesija bila je posvećena pitanju državljanstva u kontekstu savremene Evrope. Izlaganja su imali dr Tina Oršolić Dalesio viši asistent – predavač na Pravnom fakultetu Univerziteta u Zagrebu sa temom „EU citizens in the Time of Crisis: How fundamental is the European Union citizenship status?” i asist. mr Bojan Vranić sa Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu sa temom „Does citizenship entail ‚methaphysical‘ laws?”. Diskutanti su bili doc. dr Maja Lukić sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i mr Biljana Đorđević, istraživač-saradnik na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu.

Radovi sa beogradske konferencije biće objavljeni u tematskom broju časopisa Sociologija. Sledeća konferencija posvećena pitanjima sociologije i teorije prava biće održana u Budimpešti, 2015. godine.

 

Međunarodna konferencija o ljudskim pravima

Međunarodna konferencija na temu: „Fundamental Rights – Justification and Interpretation” održana je 24. i 25. oktobra 2014. godine u konferencijskoj sali Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Konferencija je imala za cilj bavljenje kako teorijskim tako i praktičnim pitanjima i problemima vezanim za koncept osnovnih ljudskih prava, a okupila je profesore, sudije i ugledne pravnike iz mnogih država.

Konferencija je otvorena 24. oktobra, pozdravnim govorom dekana Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu prof. dr Sime Avramovića, nakon čega je usledilo nekoliko sesija izlaganja.
Prva sesija, pod naslovom „Constitutional Rights”, obuhvatila je izlaganje Roberta Aleksija („Constitutional Rights and Constitutional Review”) i Luke Burazina („Solving Conflicts between Constitutional Rights”).

Druga sesija se bavila problemima vezanim za slobodu veroispovesti („Freedom of Religion”) i u njoj su učestvovali Pjerluiđi Kjasoni („Freedom of Conscience and Freedom of Religion in a Constitutional State: Two Varieties of Conscientious Objectio”) i Kenet Hima („Compensating for a Legally Imposed Disability: Is There a Special Fundamental Right to Religious Freedom?”).

U okviru sesije „Legal Ѕtatus and Fundamental Rights” izlagali su David Duarte („Norm Structure in Fundamental Rights: From Addressees to Legal Positions”) i Biljana Đorđević („Citizenship as an Expression of the Special Ties That Bind: A Right or a Matter of Qualification and Privilege?”).

Poslednja sesija prvog dana („Correlations of Fundamental Rights”) je sadržala predavanje Violete Beširević o odnosu prava i eutanazije („Mission /Im/possible? Defending a Right to Die”), Tanasija Marinkovića o praksi zabrane političkih organizacija („What Freedom for the Enemies of Freedom? – Trends in Banning of Political Organizations in Europe”) i Đorđa Pavićevića o odnosu ljudskih prava i siromaštva („Human Rights and Poverty”).

U subotu 25. oktobra održane su dve sesije na teme „Justifying fundamental rights” i „Interpreting fundamental rights”. Početak prve sesije je obeležilo predavanje Štefana Kirstea („Individualism and Collectivism in the Foundation of Group Rights”), a zatim su usledila predavanja naših nastavnika, na različite teme od značaja za praktičnu primenu i sudijsko tumačenje prava: Jasminke Hasanbegović („Why Do We Need Fundamental Rights, Not Only in Practice, But Also in Theory?”), Bojana Spaića („Human Dignity and the Limits of Legal Interpretation”) i Miodraga Jovanovića („Human Rights – Between Universality and Culturally Sensitive Interpretation”).

Konferenciju je organizovalo Srpsko društvo za pravnu i socijalnu teoriju u saradnji s Pravnim fakultetom Univerziteta u Beogradu.

 

Prva studentska konferencija iz teorije i filozofije prava

U konferencijskoj sali Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu je u petak, 17. oktobra 2014. godine održana studentska konferencija iz teorije i filozofije prava na temu „Teorija i praksa ljudskih prava”. Ujedno, ovo je i prva konferencija studentskog karaktera koja je organizovana na Pravnom fakultetu, budući da studenti do sada nisu imali prilike da na ovaj način učestvuju u svetu pravne nauke na našem fakultetu. Cilj Konferencije je bio da pomogne mladim i talentovanim studentima zainteresovanim za oblast teorije i filozofije prava da steknu iskustvo u pisanju naučnih radova, argumentaciji i javnom nastupu.

Od 20 studenata koji su tokom leta poslali svoje apstrakte, izabrano je osam autora najboljih radova koji su izloženi na konferenciji. Pored izlagača, na Konferenciji su učestvovali i komentatori, koji su za potrebe konferencije pripremili stručne komentare predstavljenih radova. Priliku da izlažu na konferenciji imali su kako studenti osnovnih studija, tako i studenti master i doktorskih studija.

Učesnicima se obratio dekan Pravnog fakulteta prof. dr Sima Avramović, koji je izneo reči podrške za ovakav pionirski poduhvat i dalje usavršavanje studenata u nauci. Zatim je studente pozdravio profesor na Univerzitetu Vašington i gostujući profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu Kenet Hima. On je studentima ukazao na značaj pravne argumentacije, a zatim im poželeo uspešne nastupe.

Studentski radovi su predstavljeni u okviru četiri sesije, a uvodno predavanje imala je Andrijana Mišović, student doktorskih studija na Pravnom fakultetu u Beogradu, koja je govorila o temi „Primena člana 36 Bečke konvencije o konzularnim odnosima u praksi Sjedinjenih Američkih Država”. Potom je usledila prva sesija gde su svoje radove izložili Marija Momić („Odluke Evropskog suda za ljudska prava kao izvor prava u Srbiji”) i Petar Mitrović („Sloboda veroispovesti i načelo svetovnosti u Srbiji”). U sledećoj sesiji izlagači su bili Maksim Milošević („Pravo na privatnost u ustavnom sistemu Srbije”) i Đorđe Marković („Predstavljanje nacionalnih manjina u Srbiji: rešenja i problemi”). Nakon kraće pauze, u drugom delu konferencije izlagali su Sara Petrović („Ograničenje slobode izražavanja u cilju zaštite prava drugih”), Rada Mirić („Biračko pravo: problemi u teoriji i u praksi”), Sandra Dragović („Zaštita prava na porodični život u praksi Evropskog suda za ljudska prava”) i Andrej Stefanović („Korišćenje stranog prava u proširenju zaštite ljudskih prava od strane Vrhovnog suda SAD”). Komentatori su bili Balša Stevanović, Tatjana Sofijanić, Stefan Dušanić, Stefan Andonović, Katarina Tomić, Bogdan Vujović, Jovan Mićović i Dušan Miškulin. Sve četiri sesije iznedrile su zanimljive rasprave među prisutnima, koje su rezultovale plodonosnim zaključcima. Konferencijske sesije su vodili doc. dr Goran Dajović, doc. dr Bojan Spaić, prof. dr Miodrag Jovanović i doc. dr Andreja Katančević.

Organizator konferencije je bilo Srpsko udruženje za pravnu i socijalnu filozofiju predvođeno nastavnicima Katedre za teoriju, filozofiju i sociologiju prava Pravnog fakulteta u Beogradu, a konferencija je organizovana uz podršku Pravnog fakulteta.

 

2013/2014

Stručni skup Srpskog udruženja za ustavno pravo:Novi Statut Autonomne pokrajine Vojvodine

Na našem fakultetu je 27. juna 2014. godine održan stručni skup Srpskog udruženja za ustavno pravo pod naslovom „Novi Statut Autonomne pokrajine Vojvodine“. Uvodničari su bili prof. dr Slobodan Orlović sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, i prof. dr Tamaš Korhec, sa Fakulteta za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić“ u Novom Sadu Univerziteta Union – Beograd. Moderator ovog skupa je bio dr Tanasije Marinković, docent našeg fakulteta.

 

Okrugli sto:  Nostrifikacija diploma i ulazak u EU

Na okruglom stolu “Nostrifikacija diploma i ulazak u EU” održanom 12. juna, u organizaciji Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Srpskog siti kluba iz Londona raspravljalo se o izmenama Zakona o visokom obrazovanju kojima bi trebalo rešiti problem priznavanja stranih diploma radi zapošljavanja u Srbiji.

Prema rečima ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja dr Srđana Verbića, traganje za najboljim rešenjem koje će omogućiti da taj postupak bude što kraći i da košta što manje je, ujedno, i suštinski razlog da se ovo važno pitanje što pre nađe u skupštinskoj proceduri. Učesnici skupa su istakli da priznavanje stranih visokoškolskih isprava radi zapošljavanja u Srbiji treba razdvojiti od priznavanja radi nastavka obrazovanja, napominjući da su oba postupka sada u nadležnosti Univerziteta i neopravdano dugo traju. Miloš Stefanović iz organizacije Srpski siti klub smatra da bi rešavanje ovog problema, pored simboličnog značaja za školovane kadrove koji hoće da se vrate u Srbiju, omogućilo i otvaranje tržišta rada.

Ministar dr Verbić je, takođe, istakao da svaki univerzitet odlučuje koga će primiti na školovanje i da bi takvo rešenje trebalo zadržati i za ubuduće, ali da Zakonom treba propisati ista pravila za sve visokoškolske ustanove. Ministar je, dalje, naveo da će u Nacrtu izmena zakona o visokom obrazovanju biti precizirano koje će se telo i pod kojim uslovima baviti profesonalnim priznanjem, kao i da se prilikom priznavanja radi zapošljavanja posebno mora voditi računa o regulisanim profesijama iz oblasti kao što su medicina, pravo, pedagogija i bezbednost.

Dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu prof. dr Sima Avramović istakao je da je u našoj zemlji mnogo manji problem priznavanje diploma radi nastavka školovanja od profesionalnog priznavanja diploma. On dodaje da su pojedini kandidati, koji su se školovali na prestižnim svetskim univerzitetima čekali priznavanje diploma i po godinu dana. On je naročito istakao da je, zbog činjenice da u mnogim državama u okruženju postoje univerziteti sumnjivih kvaliteta, važno da i akademska zajednica bude uključena u politiku celokupnog sistema priznavanja stranih diploma radi zapošljavanja, kao neka vrsta konsultativnog tela. Takođe, dekan prof. dr Avramović smatra da, i pored toga što je u mnogim evropskim državama profesionalno priznavanje u nadležnosti specijalizovanih tela, treba izbeći birokratizaciju priznavanja, što će se najbolje postići uvođenjem nadzora od strane akademske zajednice. Prema njegovim rečima, ključno pitanje nije samo kako ovaj proces ubrzati, već i kako sačuvati našu zemlju od mogućih diploma lošeg kvaliteta.

 

Šesta beogradska arbitražna konferencija

Tradicionalno okupljanje svetskih stručnjaka u oblasti arbitraže i ovog proleća je bilo organizovano u Beogradu. Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu je 4. aprila 2014. godine bio domaćin događaja, koji je već postao njegov zaštitni znak i koji svake godine okuplja sve veći broj učesnika – šeste godišnje Beogradske arbitražne konferencije. Ovogodišnja konferencija bila je posvećena ključnim faktorima efikasnosti arbitražnog postupka: ovlašćenjima arbitara i autonomiji volje strana u sporu.

Ceremonija otvaranja počela je pozdravnim obraćanjem dekana Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu profesora dr Sime Avramovića, koji je podsetio učesnike na uspeh ranijih beogradskih arbitražnih konferencija i izrazio veliko zadovoljstvo što Pravni fakultet ima priliku da bude organizator i domaćin ovako značajnog skupa. Ispred Nemačke arbitražne institucije (DIS), koja je suorganizator Beogradske arbitražne konferencije, učesnicima se obratila Karolin Behtel (Caroline Bechtel) koje je prenela izraze zadovoljstva uprave DIS što Nemačka arbitražna institucija doprinosi organizovanju Beogradske arbitražne konferencije. Takođe, ona je učesnicima ukratko predstavila usluge koje pruža Nemačka arbitražna institucija i istakla specifičnosti arbitraže pod okriljem ove institucije. U ime GIZ Otvorenog regionalnog fonda za jugoistočnu Evropu, koji pomaže u organizaciji Beogradske arbitražne konferencije još od njenog prvog sastanka, učesnike je pozdravila Adela Latja (Adela Llatja), koja je izrazila zadovoljstvo što GIZ već godinama podržava ovako uspešan poduhvat. Pozdravljajući učesnike, dr Judit Kniper (Judith Knieper) iz UNCITRAL je podsetila na aktivnosti Komisije na polju razvoja arbitražnog prava i istakla najvažnije novosti u tom pogledu. Konačno, dr Miroslav Paunović, predsednik Udruženja za arbitražno pravo je rekao da je Udruženje ponosno što se priključuje krugu organizatora Konferencije i upoznao učesnike sa najnovijim dešavanjima na polju razvoja arbitražnog prava u Srbiji. Pre početka rada po panelima, učesnicima se obratila dr Beata Gesel-Kalinovska vel Kalis (Beata Gessel Kalinowska vel Kalisz) iz varšavske advokatske kancelarije Gesel, koja je govorila na temu: „Arbitral Women, Arbitral Men, Arbitral People“.

Radom prvog panela, u okviru koga se raspravljalo o različitim ovlašćenjima arbitara, rukovodio je Kristof Libšer (Christoph Liebscher), advokat u bečkoj kancelariji Wolf Theiss. Prvi panel se bavio pitanjima uloge i ovlašćenjâ arbitara za hitne situacije (emergency arbitrators), o čemu je, uz navođenje primera iz prakse, izlagao Tjeri Augsburger (Thierry Augsburger) iz ženevske kancelarije Schellenberg Wittmer, ovlašćenjima arbitara da primenjuju norme neposredne primene, o čemu je govorio Alfred Sivi (Alfred Siwy) iz bečke kancelarije Schoenherr, ulogama i ovlašćenjima arbitara u slučaju da stranke i njihovi pravni zastupnici ne poštuju procesnu disciplinu, o čemu je izlagao dr Tilman Nidermajer (Tilman Niedermaier) iz minhenske kancelarije CMS Hasche Sigle, ovlašćenjima arbitara da narede zamrzavanje imovine stranke, o čemu je govorio Aksel Benjamin Hercberg (Axel Benjamin Herzberg), osnivač berlinske kancelarije Herzberg Legal, i ovlašćenjima arbitara u dokaznom postupku, o čemu je izlagao Milan Lazić iz beogradske kancelarije Karanović-Nikolić.

Drugi panel je bio usredsređen na pitanja autonomije volje strana u arbitražnom postupku i njime je, umesto profesora Pravnog fakulteta Univerziteta u Pitsburgu Ronalda Brenda (Ronald Brand), koji, zbog štrajka avioprevoznika, nije bio u mogućnosti da stigne u Beograd na vreme, rukovodio profesor dr Vladimir Pavić. U okviru ovog panela, diskutovalo se o pitanjima autonomije volje i pristanka na arbitražu u svetlu dve skorašnje odluke nemačkih sudova o pitanjima autonomije volje strana u arbitražnom postupku, o čemu je govorila Sara Ganc (Sarah Ganz) iz londonske kancelarije Wilmer Hale, ograničenjima autonomije volje u arbitražnim sporazumima, o čemu je govorila Gael Filjol (Gaelle Filhol) iz pariske kancelarije White & Case, autonomiji strana da izaberu merodavno materijalno pravo u arbitraži, o čemu je izlagao Derek Soler (Derek Soller) iz njujorške kancelarije Baker & McKenzie, i ograničenjima autonomije volje strana u arbitražnom postupku, o čemu je govorio Sajmon Grinberg (Simon Greenberg) iz pariske kancelarije Clifford Chance.

Nakon ovih diskusija, učesnicima konferencije obratila se dr Maksi Šerer (Maxi Scherer) iz londonske kancelarije Wilmer Hale, koja je govorila o arbitraži u sporovima iz oblasti energetike. Konferencija je okupila preko 250 učesnika iz 30 država. Organizacioni odbor Konferencije su, kao i ranijih godina, činili: profesor dr Mirko Vasiljević, pok. profesor dr Gašo Knežević, profesor dr Vladimir Pavić, docent dr Milena Đorđević i asistenti Marko Jovanović i Uroš Živković.

Organizaciju Beogradske arbitražne konferencije su i ove godine podržali Regionalni otvoreni fond za jugoistočnu Evropu GIZ, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, Nemačka arbitražna institucija (DIS) i Udruženje za arbitražno pravo, advokatske kancelarije WilmerHale iz Londona, White & Case iz Pariza, Baker & McKenzie iz Beča, kao i beogradske kancelarije Moravčević, Vojnović & Partners u saradnji sa Schoenherr i Karanović-Nikolić. Organizaciju konferencije podržali su i Komisija Ujedinjenih nacija za međunarodno trgovinsko pravo (UNCITRAL), Centar za međunarodno pravno obrazovanje Pravnog fakulteta Univerziteta u Pitsburgu, Škola arbitražnog prava Kvin Meri koledža na Univerzitetu u Londonu i Američka privredna komora u Srbiji.

 

Naučni skup o Ustavu Kraljevine Srbije od 1888. godine

U ponedeljak, 23. decembra 2013. godine, u organizaciji Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Kriminalističko-policijske akademije u Beogradu, održan je naučni skup na temu „Ustav Kraljevine Srbije od 1888. godine: 125 godina od donošenja Ustava“. Prisutne učesnike, studente i goste pozdravili su: dekan Pravnog fakulteta prof. dr Sima Avramović; prodekan Pravnog fakulteta prof. dr Vladan Petrov; prodekan Kriminalističko-policijske akademije prof. dr Darko Simović i specijalni savetnik ministra prosvete Aleksandar Rastović. Dekan prof. dr Avramović je istakao da su Pravni fakultet i Kriminalističko-policijska akademija jedine institucije u državi koje su se setile godišnjice najliberalnijeg srpskog ustava. Prodekan prof. dr Petrov je naglasio da Srbija nije država bez ustavnog identiteta i da osnov tog identiteta treba tražiti u ustavu poput ovog donetog 22. decembra 1888. Skup je, u ime predsednika Republike, otvorio prof. dr Oliver Antić, savetnik predsednika.

U svečanom delu skupa, studenti Kriminalističko-policijske akademije izveli su scenski prikaz rada Ustavotvornog odbora 1888. godine.

U radnom delu skupa, učestvovali su ugledni profesori ustavnog prava, međunarodnog javnog prava, pravne istorije, istoričari i drugi. U svečanoj sali za sednice, bilo je izloženo dvadeset referata koji su, iz različitih uglova, osvetlili temu skupa. Tom prilikom, referate su izložili: prof. dr Vladan Petrov, prof. dr Momir Milojević, prof. dr Slobodanka Stojičić, prof. dr Suzana Rajić, prof. dr Mile Dmičić, prof. dr Mirjana Stefanovski, prof. dr Darko Simović, prof. dr Slobodan Orlović, doc. dr Goran Marković, prof. dr Sreten Jugović, doc. dr Dragutin Avramović, prof. dr Dragana Kolarić, prof. dr Zoran Mirković, prof. dr Nebojša Ranđelović, doc. dr Marko Stanković, doc. dr Tijana Šurlan, dr Bruno Debaenst, asistent Miljana Todorović, doc. dr Maja Nastić, asistent Nina Kršljanin, prof. dr Radovan Radovanović, Nebojša Đokić, dr Vladimir Vučković i doc. dr Ivana Krstić-Mistridželović. Svojim prisustvom i završnim izlaganjem o tome kako se piše ustav i koje su karakteristike dobrog ustava, ovaj skup je uveličao prof. dr Ratko Marković.

 

Naučni skup - 150 godina Velike škole u Beogradu

Pravni i Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu su, uz podršku Rektorata Univerziteta u Beogradu, obeležili 150 godina Velike škole u Beogradu, koja je nastala prerastanjem Liceja Zakonom o ustrojstvu Velike škole od 24. septembra/6. oktobra 1863. godine. Organizacioni odbor za obeležavanje ovog jubileja činili su: prof. dr Vladimir Bumbaširević, rektor Univerziteta u Beogradu; prof. dr Miloš Arsenijević, dekan Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu; prof. dr Sima Avramović, dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu; prof. dr Vesna Dimitrijević, predsednica Veća grupacije društveno-humanističkih nauka Univerziteta u Beogradu; prof. dr Slobodan Marković, prodekan za nauku Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu; prof. dr Vojin Nedeljković, prodekan za nauku Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu; prof. dr Miloš Milenković, sekretar Odbora ispred Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i prof. dr Zoran S. Mirković, sekretar Odbora ispred Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Povodom 150. godišnjice Velike škole, 6. i 7. decembra 2013. godine, organizovana je svečanost i naučni skup pod nazivom „150 godina Velike škole u Beogradu“. Prvog dana, na svečanoj sednici u Rektoratu skup je otvorio svojom besedom rektor Univerziteta u Beogradu prof. dr Vladimir Bumbaširević.

Radni deo naučnog skupa je nastavljen istog dana na Filozofskom fakultetu izlaganjima Miloša Kovića (Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu) „Velika škola (1863–1905): Ideali i dostignuća”, Zorana S. Mirkovića (Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu) „Nastanak Velike škole 1863. godine i njeno evropsko visokoškolsko okruženje”, Miodraga Lome (Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu) „Počeci nastave svetske književnosti na beogradskom Liceju i Velikoj školi”, Ivana Kovačevića (Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu) „Etnografija, etnologija antropologija. Razvoj jedne humanističke discipline na Filozofskom fakultetu”.

Drugog dana naučnog skupa, održanog na Pravnom fakultetu, izlagali su: Aleksandar Loma (Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu) „Zatureni ključevi prošlosti. Klasična filologija u Srba nekad i sad”, Radmila Vasić (Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu) „Velika škola (1863–1905). Zasnivanje opšte jurisprudencije u Srbiji”, Marko Đurđević (Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu) „Počeci izučavanja građanskog prava na Velikoj školi”, Branislava Jordanović (Pedagoški muzej u Beogradu) „Rektori Velike škole 1863–1905.”, Branislav Nikolić (Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu) „Hemijska tehnologija u Srbiji. Obrazovanje, nauka i praksa prošlog doba i na ulasku u treći milenijum”, Svetlana Mirčov (Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu) „Nastanak, razvoj i gašenje Biblioteke Liceja”, Drago Đurić (Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu) „Prosvetiteljski rad braće Radovanović”, Branimir Jovančićević (Hemijski fakultet Univerziteta u Beogradu) „Hemija na velikim školama u Srbiji”, Maja Nikolova (Pedagoški muzej u Beogradu) „Nauka o mašinama i projektovanje kamenih mostova – Tehnički fakultet Velike škole u Beogradu”, Miloš Milenković (Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu) „Društveno-humanističke nauke kao kulturna baština i javno dobro”.

Skup je zatvoren koktelom, koji je održan u Svečanoj sali Skupštine grada Beograda.

U planu je da se izda spomenica povodom 150 godina Velike škole u Beogradu pod nazivom: „Vek i po Velike škole u Beogradu“.

 

Konferencija - Constitutional Review and Democracy

Na našem fakultetu je 23. i 24. novembra održana međunarodna konferencija ’Constitutional Review and Democracy’, koja je organizovana u okviru projekta Konstitucionalizam i vladavina prava u izgradnji nacionalne države – slučaj Srbije, koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Konferencija je okupila domaće i inostrane stručnjake iz oblasti ustavnog prava, evropskog prava, političke i pravne filozofije. Učesnike je na otvaranju pozdravio dekan prof. dr Sima Avramović i tom prilikom je naglasio značaj održavanja ovakve konferencije za jedno tranziciono društvo, kakvo je srpsko.

U prvom delu konferencije, koja se pretežno bavila teorijskim aspektima razmatranja odnosa između sudske kontrole ustavnosti i demokratije, izloženi su radovi New Courts and Old Problems, Old Courts and New Problems (Mark Tašnet, Harvard), Always above the Law? Justification of Constitutional Review Revisited (Nenad Dimitrijević, Centralnoevropski univerzitet) i On the Defeasibility of the Abstract Case against Constitutional Review (Miodrag Jovanović, Pravni fakultet). Druga sesija je bila posvećena dinamičnim odnosima između najviših nacionalnih i evropskih sudskih instanci. Izloženi su sledeći radovi: Constitutional Review in a Democratic Deficit Setting: The Case of EU (Violeta Beširević, Pravni fakultet Union), The Authority of the European Human Rights Law (Tanasije Marinković, Pravni fakultet) i Ban on Political Parties in a Dialogue of Jurisdictions (Dragoljub Popović, Evropski sud za ljudska prava). U završnoj sesiji prvog dana konferencije izložene su studije slučaja dve unekoliko specifične države – Holandije i Rumunije. Rad Review of Constitutionality in the Dutch System: Background, Practice and Present-Day Challenges predstavila je Elejn Mak (Erasmus univerzitet Roterdam), dok je izlaganje na temu Activism of Romanian Constitutional Judge – Lost in Transition imala Elena-Simina Tanasesku (Univerzitet u Bukureštu). Drugi konferencijski dan bio je posvećen zemljama koje su ili već prošle proces demokratske tranzicije (Španija) ili se još uvek nalaze u njemu (Bugarska, Mađarska, Srbija). Izloženi su sledeći radovi: Constitutional Justice and the Rule of Law: The Contribution of the Spanish Constitutional Court to the Consolidation of Democracy (Luis Gordiljo, Univerzitet Deusto, Bilbao), Finding Ways through the Clouds of Uncertainty, Searching for Paths in the Desert of Sorrow: The Functioning of Constitutional Justice in a Non-Consolidated Democracy (Martin Belov, Univerzitet u Sofiji), Constitutional Review and the Constitution-Making Majority – The Hungarian Example (Johana Frolih, Ustavni sud Mađarske) i The Role of the Constitutional Court of Serbia in Developing Constitutional Democracy – The Dispute on the Legal Nature of Representative Mandate (Vladan Petrov, Pravni fakultet).

Kao i u slučaju prethodnih konferencija održanih u okviru istog projekta, i radovi sa ovoga skupa biće objavljeni u okviru edicije Democracy and the Rule of Law, holandske izdavačke kuće Eleven International Publishing, koju uređuje prof. dr Miodrag Jovanović (za sekciju održanih aktivnosti).

 

Konferencija - Pravna sigurnost u uslovima tranzicije

Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu je 5. i 6. novembra 2013. godine održana međunarodna naučna konferencija „Pravna sigurnost u uslovima tranzicije“ u okviru projekta „Razvoj pravnog sistema Srbije i harmonizacija s pravom EU“, u organizaciji Instituta za pravne i društvene nauke Pravnog fakulteta.

Cilj konferencije je bio da se razmotre aspekti normativne zaštite pravne sigurnosti, stvarni efekti i učinci za pravne subjekte u uslovima brzih, čestih i ne uvek strateški dobro promišljenih preobražajnih zamisli, naročito s obzirom na prilagođavanje domaćeg prava standardima Evropske unije.

Razmatranje ovih pitanja sa stanovišta različitih oblasti i grana prava, kao i nacionalnih prava država-suseda, koje su u statusno sličnom položaju kao što je Srbija, doprinelo je boljem uvidu u pravnu praksu, stručnoj oceni i predlozima za unapređenje normativne delatnosti.

Konferencija je otvorena pozdravnom rečju dekana Pravnog fakulteta prof. dr Sime Avramovića, nakon čega je usledilo razmatranje teorijskog aspekta pravne sigurnosti. Tim delom sesije moderirao je doc. dr Goran Dajović, a svoje radove izložili su: prof. dr Sanja Đurđić („Mesto pravne sigurnosti kao pravne vrednosti u Radbruhovoj filozofiji“); prof. dr Milovan Mitrović („Tranzicija i pravna /ne/ sigurnost: teorijsko-hipotetički okvir za sociološku analizu“); prof. dr Alpar Lošonc, Sonja Bunčić, Andrea Ivanišević („Meko pravo i tranzicija“); Luka Breneselović („Pravna sigurnost i pravni pozivitizam“) i prof. dr Radmila Vasić („Institucionalno sprečavanje korupcije i pravna sigurnost“). U nastavku konferencije, usledila je analiza teme: „Pravna sigurnost i pravosuđe“. Tim delom sesije moderirao je doc. dr Marko Stanković, dok su radove izložili prof. dr Jasminka Hasanbegović („Pravna sigurnost u Srbiji u uslovima takozvane reforme pravosuđa“), prof. dr Olivera Vučić („Ustavno pravosuđe i procedure“), Dragana Boljević („Uloga sudstva u uspostavljanju pravne sigurnosti – preduslovi i kontroverze“) i mr Jovana Parlić („Ustavna interpretacija i ostvarenje pravne sigurnosti u uslovima tranzicije“). Treći deo prvog radnog dana bio je posvećen temi „Pravna sigurnost i zakonodavstvo“, a moderator je bio prof. dr Vladan Petrov. Tom prilikom, saopštenja su podneli: prof. dr Irena Pejić („Zakonodavna funkcija u zamci zakonodavnog postupka“); prof. dr Dobrosav Milovanović („Uloga javne uprave u unapređenju zakonodavnog procesa“); prof. dr Borče Davitkovski, prof. dr Ana Pavlovska-Daneva („Pravna sigurnost građana u upravnom postupku“); doc. dr Danilo Vuković, prof. dr Slobodan Cvejić („Pravna kultura u Srbiji: stavovi prema neutralnosti i primeni zakona“) i doc. dr Miloš Živković („Tranzicija i propisi o izgradnji“).

Drugog dana konferencije, najpre je razmotreno pitanje pravne sigurnosti tržišta. Moderator je bila prof. dr Gordana Ilić-Popov, dok su radove predstavili prof. dr Boris Begović („Strukturne veze: širenja domena kontrole koncentracija i posledice po pravnu sigurnost“); prof. dr Aleksandra Jovanović („Problem tranzicije u Srbiji: pravna sigurnost i vladavina prava u odbrani tržišnog rešenja i ekonomskih sloboda“), prof. dr Emilija Vukadin („Značaj pravne sigurnosti u formiranju tržišnog sistema privređivanja“); mr Svetislav Kostić („Obaveznost mišljenja Ministarstva finansija Republike Srbije i pravna /ne/sigurnost“) i doc. dr Nataša Petrović Tomić („Razlozi /ne/popularnosti arbitraže u potrošačkim ugovorima o osiguranju“). Naredna sesija, kojom je moderirao prof. dr Igor Vuković, bila je posvećena temi: Pravna sigurnost u krivičnom i međunarodnom pravu. O ovoj temi referate su podneli: prof. dr Ljiljana Radulović („Osnovni modeli suzbijanja maloletničke delinkvencije i pravna sigurnost maloletnika u sukobu sa zakonom“), dr Nataša Mrvić Petrović („Primena prekršajnih zaštitnih mera kao uzrok pravne nesigurnosti“), doc. dr Aleksandar Gajić („Pravna sigurnost u međunarodnom krivičnom pravu i pravosuđu“); prof. dr Ivana Jelić („Pravna sigurnost i ograničenja ljudskih prava“), prof. dr Branko Rakić („Doktrina jasnog akta u pravu EU“) i doc. dr Bojan Milisavljević („Pravna sigurnost i diplomatsko-konzularna zaštita“). Konferencija je okončana završnom reči prof. dr Radmile Vasić, upravnika Instituta za pravne i društvene nauke.

U najopštijem pravno-teorijskom kontekstu, konferencija je podstakla pretresanje i dopunu pojma pravne sigurnosti i u vrednosnom i u praktičnom smislu. A kada je u pitanju obrazovna delatnost Fakulteta, u zaključcima konferencije izdvojile su se teme i oblasti u kojima bi Fakultet mogao da organizuje kurseve za tzv. inovaciju znanja.

 

Konferencija o zaštiti potrošača

Pod pokroviteljstvom Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, našeg Fakulteta i IPA projekta ‘Jačanje zaštite potrošača u Srbiji’, u saradnji sa Međunarodnim udruženjem za pravo potrošača (International Association of Consumer Law), Pravnim fakultetom Univerziteta Brunel iz Londona, kao i Grupe za izučavanje međunarodnog i uporednog potrošačkog prava pri Fakultetu političkih nauka i prava Univerziteta Kvebek iz Montreala, 20. novembra je u sali za konferencije Pravnog fakulteta održana konferencija ‘Teaching Consumer Law’.

Pored predstavnika našeg fakulteta i nekoliko gostiju iz inostranstva, na konferenciji su u svojstvu izlagača ili učesnika bili i predstavnici svih državnih pravnih fakulteta u Srbiji, kao i predstavnik Pravnog fakulteta Univerziteta Union; zatim predstavnici Ministarstva, Kancelarije za evropske integracije i nekoliko advokatskih kancelarija, kao i studenti našeg fakulteta. Konferenciju je otvorio prof. dr Slobodan Marković, prodekan za nauku, a uvodna izlaganja su imali Vesna Novaković, načelnica Odeljenja za zaštitu potrošača u Ministarstvu, kao i prof. dr Tjeri Burgoanji, rukovodilac IPA projekta i nekadašnji dekan Fakulteta političkih nauka i prava Univerziteta Kvebek. Pored ostalog, na konferenciji su održani panel posvećen odnosu Prava potrošača i drugih disciplina i okrugli sto o silabusima iz ove oblasti na fakultetima u zemlji i inostranstvu.

U okviru konferencije, predstavljen je i zbornik radova ‘Strengthening Consumer Protection in Serbia – Jačanje zaštite potrošača u Srbiji / Liber Amicorum Svetislav Taboroši’ priređen u čast prof. dr Svetislava Taborošija, profesora Pravnog fakulteta u penziji, čiji su urednici prof. dr Tjeri Burgoanji i doc. dr Tatjana Jovanić, u izdanju Centra za izdavaštvo našeg fakulteta. Na kraju konferencije promovisan je i specijalni broj Studentske revije za privredno pravo koji je posvećen, upravo, zaštiti potrošača u Republici Srbiji.

 

Konferencija o međunarodnom krivičnom pravosuđu

Na našem fakultetu je, u organizaciji Srpskog udruženja za pravnu i socijalnu filozofiju, 25. oktobra 2013. godine održana međunarodna konferencija na temu ’International Criminal Law – Philosophical and Practical Aspects’. Konferenciju je svojim izlaganjem na temu The Self-Righteousness of International Criminal Law otvorio profesor Rodžer O’Kif sa Univerziteta Kembridž, a u nastavku su svoja izlaganja imali i sudija Apelacionog suda u Beogradu dr Miodrag Majić (International Criminal Law and Fair Trial Standards in Times of ’Transitional Justice’), advokat Dušan Ignjatović (The Hague Tribunal and the Process of Reconciliation), dr Aksel Rajter sa Univerziteta u Veroni (International Criminal Tribunals and Human Rights: An Uneasy Cohabitation) i doc. dr Ivana Krstić sa našeg fakulteta (Recognition of Universal Jurisdiction over Genocide). Skupom je moderirao prof. dr Miodrag Jovanović.

 

2012/2013

Konferencija o arbitraži

Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu je 27. septembra 2013. godine bio domaćin Twin konferencije iz arbitražnog prava koju je organizovao u saradnji sa srpskim i austrijskim udruženjima za arbitražno pravo i bečkom VIAC arbitražom. Konferencija je izazvala veliko interesovanje domaće i strane stručne i naučne javnosti, i okupila preko 100 učesnika iz zemlje i inostranstva.

Konferencija je razmatrala teme od značaja za višestranačke arbitraže, investicione arbitraže i privremene mere u arbitražnom postupku. Na Konferenciji je predstavljen i pravni okvir za arbitražu u Austriji, uključujući i najnovije izmene VIAC pravilnika i austrijskog arbitražnog zakona. U svojstvu panelista i moderatora na Konferenciji je učestvovalo 20 profesora i advokata iz Austrije i Srbije, među kojima i prof. dr Vladimir Pavić i doc. dr Milena Đorđević sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

 

Međunarodna konferencija: Da li se pravni sistemi rastvaraju u globalizaciji?

U četvrtak, 4. jula 2013. godine, u konferencijskoj sali Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu održana je međunarodna konferencija na temu: „Da li se pravni sistemi rastvaraju u globalizaciji?“. Konferencija je otvorena pozdravnim rečima dekana Pravnog fakulteta profesora dr Sime Avramovića i savetnika u Ministarstvu pravde i javne uprave Republike Francuske Alena Biroa (Alain Birot). Nakon toga, usledila su izlaganja vršioca dužnosti predsednika Vrhovnog kasacionog suda Dragomira Milojevića, predsednika Udruženja tužilaca Srbije Gorana Ilića, i sudije Okružnog suda Južnog Novog Velsa, Australija, člana Saveta Instituta za istraživanje Azije i Pacifika na Univerzitetu u Sidneju i člana međunarodnog naučnog saveta Fondacije za kontinentalno pravo Judith Gibson. Konferencija je okončana pitanjima učesnika na koja su predavači davali iscrpne odgovore.

 

Seminar: Zaštita kulturnog nasleđa, sa posebnim osvrtom na Konvenciju o zaštiti nematerijalne kulturne baštine

U saradnji sa Fondacijom za kontinentalno pravo (Fondation pour le droit continental) i Ambasadom Francuske u Beogradu, 4. jula 2013. godine, u konferencijskoj sali Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, održan je seminar na temu: „Zaštita kulturnog nasleđa, sa posebnim osvrtom na Konvenciju o zaštiti nematerijalne kulturne baštine“. U okviru seminara, predavanja je održala Judith Gibson, sudija Okružnog suda Južnog Novog Velsa, Australija, član Saveta Instituta za istraživanje Azije i Pacifika na Univerzitetu u Sidneju i član međunarodnog naučnog saveta Fondacije za kontinentalno pravo.

 

Okrugli sto o ustavnom sudstvu

Povodom 50 godina od osnivanja Ustavnog suda Srbije, u sredu, 26. juna 2013. godine, na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, održan je okrugli sto „Uloga i značaj ustavnog suda u očuvanju vladavine prava“. Pozdravne reči učesnicima uputili su predsednik Ustavnog suda dr Dragiša B. Slijepčević, dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu prof. dr Sima Avramović i predsednica Srpskog udruženja za ustavno pravo prof. dr Lidija Basta-Flajner. Na Okruglom stolu radove su izložili sudije Ustavnog suda prof. dr Olivera Vučić, dr Bosa Nenadić, prof. dr Dragan Stojanović, prof. dr Goran P. Ilić, Katarina Manojlović-Andrić, kao i akademik Vojislav Stanovčić, prof. dr Budimir Košutić, prof. dr Irena Pejić, dr Vladimir Đurić, dr Vladan Petrov, prof. dr Ljiljana Slavnić, prof. dr Darko Simović, prof. dr Vladan Kutlešić, prof. dr Violeta Beširević i doc. dr Tanasije Marinković. Ovaj okrugli sto su organizovali Ustavni sud Srbije, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu i Srpsko udruženje za ustavno pravo, uz podršku Organizacije ze evropsku bezbednost i saradnju, Nemačke fondacije za međunarodnu pravnu saradnju (IRZ) i Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope.

 

Okrugli sto o ustavnom sistemu Srbije

U konferencijskoj sali Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu je 24. aprila 2013. godine održan okrugli sto na temu „Ustavni sistem Srbije – stanje i perspektive”. Cilj skupa bio je da omogući studentima da, u diskusiji sa vodećim stručnjacima iz oblasti ustavnog prava, pravne filozofije, ekonomije i politikologije, dođu do odgovora na neka od gorućih pitanja vezana za ustavni sistem naše države. Pitanja o kojim se raspravljalo bila su podeljena u pet programskih celina na sledeći način: o temi Ustavni identitet RS govorili su profesori Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu dr Radmila Vasić i dr Miodrag Jovanović, o teritorijalnoj decentralizaciji u Srbiji govorio je docent našeg fakulteta dr Marko Stanković, o Ustavnom sudu Srbije govorili su profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union dr Violeta Beširević i docent našeg fakulteta dr Tanasije Marinković. Potom je bilo reči o reformi sudstva, gde su svoja izlaganja imale profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i sudija Ustavnog suda RS dr Olivera Vučić i predsednica Društva sudija Srbije, Dragana Boljević, dok su o političkim i ekonomskim pretpostavkama za priključenje EU govorili docent Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu dr Vladimir Pavićević i profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu dr Boris Begović. Poslednja tema, koja je, zapravo, objedinila sve napred navedene, bilo je pitanje opravdanosti razloga za eventualnu promenu Ustava Republike Srbije, o čemu se raspravljalo u plenumu. Sva izlaganja bila su praćena plodnim diskusijama, u kojima su studenti mogli da postavljaju pitanja i iznose svoje stavove, pokazavši, i ovoga puta, zainteresovanost za pravnu nauku i podsticajne vannastavne aktivnosti. Ovaj izuzetno uspešan događaj organizovao je Studentski parlament Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a poseban trud uložili su studenti Marija Momić i Stefan Nešić.

 

Okrugli sto o Međunarodnom krivičnom tribunalu

Povodom debate u Generalnoj skupštini UN o ulozi međunarodnih krivičnih tribunala u ostvarivanju pravde, na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu je 6. aprila 2013. godine organizovan okrugli sto, koji je imao za cilj da se kritički i otvoreno govori o radu suda u Sheveningenu. Na skupu, koji su pod nazivom „Međunarodni krivični tribunal između sile i prava”, organizovali Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Institut za uporedno pravo i časopis za političku teoriju i društvena istraživanja Nova srpska politička misao, govorili su dekan Pravnog fakulteta prof. dr Sima Avramović, savetnik predsednika Republike Srbije prof. dr Oliver Antić, prof. dr Milan Škulić, glavni urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović i direktor Instituta za uporedno pravo dr Jovan Ćirić. U radu okruglog stola učestvovali su i drugi stručnjaci iz oblasti prava i istorije. Na skupu je predstavljena i dvojezična knjiga „Haški tribunal između prava i politike” (Institut za uporedno pravo, Beograd, 2013), koja obuhvata radove prof. dr Borisa Krivokapića, prof. dr Milana Škulića, dr Vladimira Čolovića, Gorana Petronijevića, Marka Novakovića i dr Jovana Ćirića, a koji su napisani sa ciljem da najširu svetsku javnost upoznaju sa problematikom Haškog tribunala.

 

Arbitražna konferencija

I ove godine, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu imao je čast da, kao domaćin, sada već tradicionalnog, naučnog skupa, Beogradske arbitražne konferencije, bude centar okupljanja brojnih zvučnih imena iz oblasti međunarodne trgovinske arbitraže. Konferencija je izazvala veliku pažnju domaće i međunarodne stručne javnosti, te se 15. marta 2013. godine, u amfiteatru V Pravnog fakulteta okupilo preko 300 učesnika iz 30 država, a jedanaest renomiranih uvodničara, profe­sora i praktičara iz oblasti arbitražnog prava, razmatralo je teorijske i praktične aspekte aktuelnih pitanja međunarodne trgovinske arbitraže.

Na ceremoniji otvaranja kon­ferencije, učesnicima se, u ime Uprave Pravnog fakulteta, obratio prodekan za naučni rad profesor dr Slobodan Marković. On je podsetio pristune na uspehe prethodnih beogradskih arbitražnih konferencija, istakavši da je ponosan što je Pravni fakultet ponovo u prilici da organizuje jedan ovako renomirani skup, kojem prisustvuju vodeći svetski stručnjaci iz oblasti međunarodne trgovinske arbitraže i prava međunarodne prodaje robe. U ime Nemačke arbitražne institucije (DIS), novog suorganizatora Beogradske arbitražne konferencije, učesnicima se obratio profesor dr Klaus Peter Berger, predsednik Upravnog odbora DIS. Profesor Berger je istakao da Nemačkoj arbitražnoj instituciji predstavlja čast i zadovoljstvo što je ušla u tim organizatora ovako značajnog naučnog događaja, izrazivši nadu da će saradnja Pravnog fakulteta i DIS biti dugotrajna i uspešna. U ime tradicionalnog partnera našeg Fakulteta u organizaciji Beogradske arbitražne konferencije, GIZ Otvorenog regionalnog fonda za jugoistočnu Evropu, učesnicima konferencije se obratila dr Judit Kniper. Ona je govorila o nastajanju i razvoju ideje o održavanju Beogradske arbitražne konferencije i, s obzirom da, zbog okončanja projekta koji je omogućavao da GIZ finansijski podržava konferenciju, GIZ, nažalost, više nema mogućnosti da nastavi sa pomaganjem organizovanja konferencije, pozvala druge zainteresovane institucije da se priključe organizacionom timu, kako bi ovaj važan naučni skup nastavio da se razvija i u budućnosti. Konačno, u ime Centra za međunarodno pravno obrazovanje Pravnog fakulteta Univerziteta u Pitsburgu učesnicima se obratio profesor Ronald Brend, koji je izrazio zadovoljstvo zbog interesovanja koje Beogradska arbitražna konferencija privlači od svog nastanka. Putem video-linka, učesnike konferencije pozdravila je i Monika Kanafolja iz Komisije UN za međunarodno privredno pravo (UNCITRAL), ukazujući na značaj tema koje se svake godine razmatraju na Beogradskoj arbitražnoj konferenciji.

Teme o kojima se raspravljalo na konferenciji bile su podeljene u dva panela: prvi, kojim je rukovodio profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Kelnu dr Klaus Peter Berger, bio je posvećen pitanju pravila arbitražnog postupka i efikasnosti ovog mehanizma rešavanja trgovinskih sporova. Drugi panel, kojim je predsedavao profesor Lukas Mistelis, direktor Škole međunarodne arbitraže londonskog Univerziteta Kvin Meri, razmatrao je probleme izvođenja dokaza pred međunarodnom trgovinskom arbitražom. U radu prvog panela učestvovali su Franc Švarc, partner u londonskoj kancelariji Wilmer Hale, dr Judit Kniper iz GIZ, i Karl Pernbaher, partner u minhenskoj kancelariji Hogan Lovells. Članovi drugog panela bili su Nataša Lalatović, advokat u kancelariji Moravčević, Vojnović i partneri u saradnji sa Schönherr, Luka Krištović Blažević, advokat u pariskoj kancelariji White & Case, dr Tijana Kojović, partner u kancelariji BDK advokati, kao i mr Danijela Karolus-Bruner, partner u bečkoj kancelariji CMS Reich-Rohrwig Hainz.

U okviru radnog dela konferencije predstavljene su i nove UNCITRAL digeste slučajeva iz oblasti Model-zakona o međunarodnoj trgovinskoj arbitraži i Konvencije UN o ugovorima o međunarodnoj prodaji robe, o kojima su govorili profesor Pravnog fakulteta Bucerijus iz Hamburga dr Stefan Krol i profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Pitsburgu Heri Flekner. O kvalitetu konferencije svedoči i činjenica da je rad svakog panela okončan živom diskusijom mnogobrojnih učesnika. Po završetku konferencije, za sve učesnike bio je organizovan svečani koktel u klubu El Derecho.

Organizacioni odbor Beogradske arbitražne konferencije su činili prof. dr Mirko Vasiljević, prof. dr Gašo Knežević, prof. dr Vladimir Pavić, doc. dr Milena Đorđević, asist. Marko Jovanović i asist. Uroš Živković, a konferenciju su organizovali Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Nemačka arbitražna institucija, GIZ Otvoreni regionalni fond za Jugoistočnu Evropu, Centar za međunarodno pravno obrazovanje Pravnog fakulteta Univerziteta u Pitsburgu, SAD i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Održavanje konferencije pomogle su i brojne advokatske kancelarije: Moravčević, Vojnović i partneri u saradnji sa Schönherr, Karanović-Nikolić, BDK Advokati, CMS, Wilmer Hale (London), White & Case (Pariz) i Hogan Lovells (Minhen). Rad Konferencije su podržali i Komisija UN za međunarodno privredno pravo, Škola međunarodne arbitraže londonskog Univerziteta Kvin Meri, Institut arbitara iz Londona (CIArb) i Američka privredna komora u Srbiji. Svim partnerima u organizaciji ovog uspešnog naučnog skupa Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu i ovom prilikom izražava duboku zahvalnost.

 

Konferencija - Dani Nemačke

Udruženje studenata ELSA Beograd je 6. i 7. marta u konferencijskoj sali Pravnog fakulteta organizovalo skup „Dani Nemačke”. Konferenciju je otvorio ambasador SR Nemačke u Republici Srbiji Heinz Georg Wilhelm, koji je govorio o nemačkoj pravnoj i kulturnoj baštini, uputivši studentima izraze podrške za usavršavanje znanja u Nemačkoj. Prisutnima se obratio i dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu profesor dr Sima Avramović, koji je ukazao na značaj i povezanost nemačkog i srpskog prava, dok je uticaj nemačkog krivičnog prava na domaće zakonodavstvo iscrpno analiziran u izlaganjima profesora dr Zorana Stojanovića i profesora dr Milana Škulića. U nastavku programa, profesor Darko Trifunović iz Instituta za transnacionalne studije u Minhenu (ITS) je održao interaktivno predavanje o evropskoj bezbednosti i odnosima Nemačke i Srbije, dok je predavač Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu mr Danka Stojaković govorila o nemačkom jeziku i njegovoj rasprostranjenosti i značaju. Na konferenciji su predstavljene i nemačke fondacije koje deluju u Srbiji (Alexander Von Humboldt Stiftung, Konrad Adenauer Stiftung, GIZ – „Program za mlade” i „Program za pravnike”, DAAD), uz ukazivanje na mogućnosti studiranja i akademskog usavršavanja u Nemačkoj.

 

2011/2012

Međunarodna konferencija: Law, Rules and Economic Performance

Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu je 9. i 10. septembra 2012. godine bio domaćin velike i veoma značajne međunarodne konferencije Law, Rules and Economic Performance. Konferencija je organizovana u čast Svetozaru Pejoviću, profesoru emeritusu na Univerzitetu Texas A&M i počasnom doktoru nauka Univerziteta u Beogradu. Profesor Pejović je tokom pola veka naučnog i akademskog života, koji je započeo upravo na Pravnom fakultetu u Beogradu, ostavio izuzetan doprinos u velikom broju oblasti, a pre svega ekonomskoj analizi svojine i novoj institucionalnoj ekonomiji, zbog čega je u drugom i trećem izdanju Who is Who in Economics naveden kao jedan od vodećih ekonomista današnjice.

Konferenciji je prisustvovalo više od 70 učesnika iz 12 država (SAD-a, Austrije, Mađarske, Ukrajine, Bugarske, Francuske, Nemačke, Slovenije, Hrvatske, Crne Gore, BiH i Srbije), a predstavljeno je 25 referata. Skup je otvoren pozdravnim govorom dekana Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu prof. dr Sime Avramovića, nakon čega se, u ime Organizacionog odbora i Programskog odbora konferencije, prisutnima obratila prof. dr Aleksandra Jovanović. Početak konferencije bio je posvećen detaljnom pregledu naučnog doprinosa profesora Pejovića, ali i intelektualnom uticaju koji je ovekovečen u zbirci osvrta koje je sačinilo više od 30 autora, koji su imali prilike da sarađuju sa profesorom Pejovićem. Drugi deo konferencije bio je posvećen tematskim celinama, koje su odražavale glavna naučna interesovanja profesora Pejovića – odnosu kulture i tranzicije, ekonomskoj analizi svojinskih prava, odnosu vladavine prava i privrednog rasta, odnosu precedentnog prava i ekonomske efikasnosti i pitanjima tranzicije i preduzetništva, kao i pitanjima eurizacije. Na kraju konferencije, učesnicima se obratio profesor Pejović, evociravši ključne trenutke u svojoj naučnoj karijeri i ideje koje su tu karijeru usmeravale, kao i uspomene na kolege koje su imale presudan uticaj na njegov akademski život.

Na konferenciji su učestvovali sa referatima i nastavnici Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu prof. dr Miroljub Labus, prof. dr Boris Begović, prof. dr Aleksandra Jovanović i doc. dr Branko Radulović. Prof. dr Miroljub Labus je predstavio referat na temu Institutional Arrangements in the Full Eurization Economy, prof. dr Boris Begović je izložio referat pod naslovom Entrepreneurship, Rule of Law and Economic Growth, prof. dr Aleksandra Jovanović je izlagala na temu The Legal Origin Thesis, Economic Freedom and Economic Crisis, dok je referat docenta dr Branka Radulovića bio posvećen temi A Meta-Analysis on the Relationship Between Trust and Economic Growth.

Organizacioni odbor konferencije činili su: prof. dr Aleksandra Jovanović, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu (predsednik Organizacionog odbora); prof. dr Miroljub Labus, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu; prof. dr Emilija Vukadin, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu; profesor Leonard Liggio, George Mason University, Atlas Economic Research Foundation, SAD; dr John Moore, Grove City College, SAD; dr Edwin Feulner, Heritage Foundation, SAD; prof. dr Veselin Vukotić, rektor Univerziteta Donja Gorica, Crna Gora; dr Frederic Fransen, Donor Advising, Research & Educational Services, SAD.

Članovi Programskog odbora konferencije bili su: prof. dr Ljubomir Madžar, Alfa Univerzitet Beograd – Institut za strateške studije i razvoj (predsednik Programskog odbora); prof. dr Aleksandra Jovanović, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu; prof. dr Boris Begović, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu; prof. Milić Milovanović, Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu; prof. Leonard Liggio, George Mason University, Atlas Economic Research Foundation, SAD; dr John Moore, Grove City College, SAD; prof. Veselin Vukotić, rektor Univerziteta Donja Gorica, Crna Gora; dr Barbara Kolm, F.A.v. Hayek Institut, Vienna; dr Miroslav Prokopijević, Institut za Evropske studije i prof. dr Katarina Zajc, Univerzitet u Ljubljani, Slovenija.

Održavanje konferencije podržali su svojim donacijama Ministarstvo obrazovanja i nauke Republike Srbije, Earhart Foundation, the US, ATLAS Economic Research Foundation, the US, Friedrich Naumann Stiftung Serbia, USAID SERBIA Business Enabling Project, Liberty Fund, the US, Ambasada Republike Austrije u Beogradu, PWC PricewaterhouseCoopers Belgrade, Da­nu­bius Company d.o.o. Novi Sad, Belox, Beograd.

 

Naučni skup - Sto godina sociologije u Srbiji

Naučni skup „Sto godina sociologije u Srbiji” sa uspehom je održan 1. i 2. septembra 2012. godine, u Studentskom odmaralištu „Beograd” na Avali. Skup su organizovali Srpsko sociološko društvo i Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, a pokrovitelj skupa bilo je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Ovo je bio jedan od najvećih naučnih skupova sociologa u Srbiji u poslednjih par decenija, budući da je u njegovom radu učestvovalo više od 90 sociologa, kao i pravnika i ekonomista koji se bave sociološkim temama ili se zanimaju za dostignuća socioloških istraživanja. Na skupu je predstavljeno 66 referata učesnika iz Srbije i regiona, u kojima je analiziran put koji je tokom jednog veka, sociologija prešla u Srbiji.

Kao povod za održavanje konferencije uzet je prvi tekst objavljen u rubrici „Sociologija” Letopisa Matice srpske, br. 5 za 1912. godine, koji je napisao Mirko M. Kosić, autor prvog modernog udžbenika sociologije. Kao i na većini evropskih univerziteta, prvo institucionalno uporište srpske sociologije bio je Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, na kojem od 1935. postoji katedra za sociologiju. Mnogo kasnije katedre za sociologiju osnovane su na filozofskim fakultetima u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.

U radu naučnog skupa učestvovali su sa referatima i nastavnici i saradnici Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu: prof. dr Danilo N. Basta („Sociološka deonica na misaonom putu Mihaila Đurića”); prof. dr Jovica Trkulja („Nastavna i naučna delatnost Miroslava Pečujlića”); prof. dr Milovan M. Mitrović („Jedan vek srpske sociologije”); prof. dr Radmila Vasić („Radomir D. Lukić: mogućnost zasnivanja Sociologije morala”); prof. dr Dragica Vujadinović („Feministička perspektiva u sociologiji u Srbiji”); prof. dr Saša B. Bovan („Sociološka teorija prava Živana Spasojevića”); prof. dr Slobodan Panov („Sociološka dimenzija Porodičnog prava”) i asist. Nina Kršljanin („Valtazar Bogišić – sociološki pristup pravu i pravnoj istoriji”).

Rad konferencije održan je u tri tematske celine – Ličnosti i dela, Institucije i rezultati i Discipline i istraživački problemi. U okviru svake celine vođena je aktivna, povremeno, čak, burna, ali, svakako, plodna, diskusija, u toku koje su umesno izvlačene mnoge paralele između istorijski orijentisanih tema i današnje situacije u Srbiji i svetu. Saopštenja sa ovog skupa biće objavljena u specijalnom broju Sociološkog pregleda.
 

Okrugli sto Međunarodnog udruženja za ustavno pravo

Okrugli sto Međunarodnog udruženja za ustavno pravo, u koorganizaciji Srpskog udruženja za ustavno pravo i Ustavnog suda Republike Srbije, održan je 4. i 5. maja 2012. godine u Beogradu, u Domu Narodne skupštine Republike Srbije, pod naslovom: „Osnovni pravci u razvoju konstitucionalizma i ustavnog prava od 1981. do 2011“. Na Okruglom stolu je govorilo 30 najeminentnijih regionalnih, evropskih i svetskih stručnjaka za ustavno pravo, u svojstvu panelista i predsedavajućih, a u diskusijama koje su pratile sve sesije Okruglog stola učešće su uzeli i drugi ugledni stručnjaci iz oblasti teorije i prakse ustavnog prava iz zemlje i inostranstva. Skupu je prisustvovalo oko 150 sudija (ustavnog suda i drugih sudova), zaposlenih u sudovima, ministarstvima i nezavisnim državnim telima, predstavnika civilnog društva, profesora i studenata, pre svega iz Srbije i regiona, ali i iz drugih delova Evrope i sa drugih kontinenata.

Skup su pozdravili, između ostalih: predsednica Narodne skupštine Republike Srbije, prof. dr Slavica Đukić Dejanović; predsednik Ustavnog suda Republike Srbije, dr Dragiša Slijepčević; predsednik Venecijanske komisije Saveta Evrope Đani Bukikio, i predsednik Međunarodnog udruženja za ustavno pravo, prof. dr Martin Šejnin.

Na Okruglom stolu su bile četiri plenarne sesije u okviru kojih je održano više izlaganja: 1) Globalizam i multikulturalizam kao izazovi ustavne demokratije („Ka novoj ustavnoj politici građanstva, identiteta i manjinske zaštite“; „Konstitucionalizam i sekularizam u vremenu verskog oživljavanja – Glavni izazovi“; „Slučaj Indije“); 2) Demokratska tranzicija i konsolidacija – ustavi na delu („Demokratska tranzicija u zemljama centralne Evrope: Paradigma ustavne revolucije“; „Osobenosti demokratske tranzicije na Zapadnom Balkanu“; „Latinoamerička tranzicija: slučaj Perua“; „SADC države kao studija slučaja“); 3) Internacionalizacija konstitucionalizma i konstitucionalizacija pravnih standarda međunarodnih ljudskih prava („Uloga međunarodne zajednice u post-konfliktnim ustavnim pregovorima“; „Posledice međusudske fertilizacije u ustavnom sudstvu – upotreba stranih presedana u ustavnosudskoj praksi – iz ugla ustavnog suda, iz ugla Evropskog suda za ljudska prava i poređenje Evropskog suda i Interameričkog suda za ljudska prava); 4) Podučavanje ustavnog prava u XXI veku („Izmenjeni koncepti u ustavnom pravu“; „Posledice: Neophodne promene u podučavanju ustavnog prava“).

Posebna, svečana sesija bila je posvećena obeležavanju tridesetogodišnjice osnivanja Međunarodnog udruženja za ustavno pravo u Beogradu 1981. godine, što je i bio povod za održavanje Okruglog stola u Beogradu 2012. godine (održavanje Okruglog stola 2011. nije bilo moguće zbog ranije određenih aktivnosti Međunarodnog udruženja za tu godinu). Na ovoj sesiji, učesnici Osnivačke skupštine Međunarodnog udruženja za ustavno pravo izneli su svoja sećanja na osnivanje Udruženja i njegove prve korake, dok je aktuelni predsednik Udruženja izložio svoj pogled na ključne karakteristike ustavnog prava u poslednjih trideset godina.
Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu je finansijski podržao održavanje Okruglog stola, a sa našeg fakulteta su na njemu govorili: prof. dr Pavle Nikolić, prof. dr Miodrag Jovanović i doc. dr Tanasije Marinković.

 

Okrugli sto o alternativnom rešavanju trgovinskih sporova

U saradnji sa nemačkim Otvorenim regionalnim fondom za jugoistočnu Evropu (GIZ), Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu je 24. marta 2012. godine bio domaćin regionalnog okruglog stola posvećenog alternativnim načinima rešavanja trgovinskih sporova. Ovaj skup je imao za cilj da izvrši ocenu reformi koje su u regionu zapadnog Balkana učinjene u oblasti arbitražnog prava i prava medijacije, kao i rodne ravnopravnosti u ovim oblastima. Na sastanku je razmatrana i usklađenost regionalnih propisa iz oblasti arbitraže i medijacije sa relevantnim odredbama model-zakona donetih pod okriljem Komisije UN za međunarodno trgovinsko pravo (UNCITRAL). Sastankom je predsedavala dr Judit Kniper iz GIZ ORF, a u radnom predsedništvu su bili advokat dr Fabijan fon Šlabrendorf, partner u advokatskoj kancelariji Clifford Chance iz Frankfurta i Jens Bredov, generalni sekretar Nemačke arbitražne institucije (DIS). Sastanku je prisustvovao i bivši generalni sekretar UNCITRAL-a, a sadašnji potpredsednik londonskog Međunarodnog arbitražnog suda (LCIA), dr Jernej Sekolec. O temama iz relevantnih oblasti izveštavali su profesori i asistenti sa fakulteta iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Hrvatske i Srbije. Nacionalni referat za Srbiju i Crnu Goru podneo je asistent Marko Jovanović, a o temama koje su bile predmet skupa govorila je i asistent mr Milena Đorđević. Na sastanku su i ove godine posebno pohvaljeni napori Pravnog fakulteta usmereni ka popularizaciji ovih načina rešavanja trgovinskih sporova kako kroz uvođenje ovih predmeta u nastavni plan osnovnih i master studija, tako i kroz obuku studenata za moot court takmičenja, organizaciju godišnje arbitražne konferencije i petog jubilarnog turnira Belgrade Open Pre-Moot.

 

Okrugli sto o recepciji nemačkog prava u regionu

Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu je 15. marta 2012. godine organizovan okrugli sto pod nazivom „Recepcija nemačkog prava“. Skup je održan pod okriljem Nemačke fondacije za međunarodnu pravnu saradnju (IRZ) i Pravnog fakulteta u Beogradu, a povodom promocije časopisa Nova pravna revija – Časopis za domaće, njemačko i europsko pravo -/NPR/ (Neue Juristische Umschau – Zeitschrift für einheimisches, deutsches und europäisches Recht). Časopis se izdaje u Bosni i Hercegovini (dva puta godišnje), a planirano je proširenje saradnje i na Republiku Srbiju. Namenjen je, pre svega, podsticanju mladog naučnog kadra, a kao glavni cilj pomenut je doprinos profesionalizaciji pravosudnog sistema, kao i jačanju principa pravne države.

Dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu prof. dr Mirko Vasiljević u svojoj pozdravnoj reči izrazio je, između ostalog, i svoje zadovoljstvo u vezi sa činjenicom da je naš fakultet, kao mnogo puta do sada, i ovom prilikom, prepoznat kao najbolje mesto za promociju i susret naučnika kako iz regiona, tako i šire. Prisutnima su se na otvaranju okruglog stola potom obratili dr Štefan Pirner (Stefan Pürner), kao saizdavač NPR i predstavnik IRZ, doc. dr Slavko Đorđević sa Pravnog fakulteta u Kragujevcu, kao koinicijator skupa i član redakcije NPR, prof. dr Meliha Povlakić sa Pravnog fakulteta u Sarajevu, kao saizdavač NPR i Sonja Bone (Sonja Bohnet) ispred ambasade SR Nemačke. Časopis je, nakon toga, predstavila urednica NPR mr Darja Softić Kadenić sa Pravnog fakulteta u Sarajevu, dok se dr Štefan Pirner osvrnuo na ulogu nemačkog prava u radu IRZ, istakavši da, uprkos mnoštvu uspešnih recepcija, jedno nekritičko preuzimanje stranog prava prema formuli „One size fits all“ ipak nije poželjno.

Po okončanju promocije časopisa, u fakultetskoj konferencijskoj sali održan je okrugli sto pod nazivom „Recepcija nemačkog prava u jugoistočnoj Evropi na primeru građanskog i krivičnoprocesnog prava“. Deo skupa posvećen krivičnom procesnom pravu otvorio je prof. dr Milan Škulić, prodekan Pravnog fakulteta u Beogradu, koji je govorio o recepciji u oblasti krivičnoprocesnog prava u Srbiji, tačnije o „odsustvu recepcije“, iznevši ozbiljne kritike na račun rešenja novog Zakonika o krivičnom postupku. U sličnom tonu je svoje stavove povodom recepcije krivičnoprocesnog prava u Bosni i Hercegovini iznela i prof. dr Hajrija Sijerčić-Čolić sa Pravnog fakulteta u Sarajevu, koja je govorila o ideološkoj dominaciji adverzijalne metodologije, rastućem uticaju Evropskog suda za ljudska prava i Evropske unije, uz zaključak da pravni transfer nije nova pojava, već neminovnost, ali da tu treba izbegavati „instant rešenja“ i zaobići „zamke procesa recepcije“, te pored zakonskog teksta uzeti u obzir i sudsku praksu.

U delu skupa posvećenom recepciji građanskog prava, govorili su prof. dr Meliha Povlakić („Recepcija u oblasti stvarnog prava i srodnih pravnih područja u BiH“), doc. dr Miloš Živković sa Pravnog fakulteta u Beogradu („Recepcija u oblasti stvarnog prava i srodnih pravnih područja u Srbiji“), doc. dr Slavko Đorđević („Recepcija u oblasti međunarodnog privatnog prava u Srbiji i BiH“) i doc. dr Zlatan Meškić sa Pravnog fakulteta u Zenici („Recepcija u oblasti prava potrošača u BiH“).

 

Okrugli sto o primeni prava konkurencije u Srbiji

U sredu, 14. marta 2012. godine, u konferencijskoj sali Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu održan je okrugli sto pod nazivom „Primena prava konkurencije u Srbiji sa posebnim osvrtom na tržište telekomunikacija“. Ovaj skup organizovali su studenti Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, u želji da se skrene pažnja na značaj slobodne konkurencije, kao i da se prikažu izazovi sa kojima se suočavaju oni koji primenjuju propise o zaštiti konkurencije u Srbiji.

Okrugli sto se sastojao iz dva bloka. Prvi blok je nosio naziv „Osvrt na sprovođenje prava konkurencije u Srbiji“, a moderator je bio student Marko Matović. Uvodnu reč na okruglom stolu imao je dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, prof. dr Mirko Vasiljević koji je pozdravio prisutne goste i istakao značaj teme skupa u kontekstu privredne ravnoteže i želje Srbije za privrednim napretkom. Takođe, prof. dr Mirko Vasiljević je ukazao na značaj susreta teoretičara i praktičara, podsetivši na iskrenu podršku koju Fakultet pruža realizaciji ovakvih događaja. Odmah potom, prisutnima se obratio gospodin Frejk Janmat (Freek Janmaat), šef Odeljenja za evropske integracije i ekonomskog odeljenja Delegacije Evropske unije u Srbiji. Gospodin Janmat je skrenuo pažnju na probleme u primeni prava konkurencije u Srbiji, koje je zapazila Delegacija EU. Ukratko je upoznao prisutne sa podacima o napretku Srbije u oblasti prava konkurencije i očekivanjama Evropske unije na putu Srbije ka punopravnom članstvu. U nastavku programa, usledilo je izlaganje docenta Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, dr Dušana Popovića, koji je govorio o primeni prava konkurencije u Srbiji u proteklih šest godina, ukazavši na nekoliko problema uočenih u primeni propisa o zaštiti konkurencije. Završno izlaganje u okviru prvog bloka okruglog stola imala je advokat Olga Šipka iz advokatske kancelarije Moravčević, Vojnović i partneri u saradnji sa Schoenherr, koja je analizirala primenu prava konkurencije u Srbiji i regionu, uz osvrt na slučajeve iz prakse na tržištu telekomunikacija.

Drugi blok je nosio naziv „Konkurencija na telekomunikacionom tržištu“, a moderator je bila student Adriana Minović. Ovaj deo skupa otvorila je dr Ljiljana Matavulj, savetnica direktora RATEL-a, koja je izložila referat na temu „Primena nove regulacije u sektoru elektronskih komunikacija u Republici Srbiji“. Ovo izlaganje omogućilo je studentima da se upoznaju sa problemima sa kojom se RATEL susreće pri sprovođenju novih instituta, kao i sa merama koje RATEL preduzima i koje će preduzimati kako bi se povećala konkurencija u sektoru telekomunikacija. Skupu se obratila i gospođa Vera Nikolić Dimić, šef regulatornog odeljenja VIP mobile u Srbiji, izloživši referat na temu „Osvrt na zahtev Telekom Austrija za odobrenje Komisije za zaštitu konkurencije za sprovođenje koncentracije na tržištu telekomunikacija u Republici Srbiji“. Gospođa Nikolić Dimić je, tom prilikom, upoznala prisutne sa dešavanjima koja su malo poznata javnosti, a vezana su za pokušaj Telekom Austrija da kupi MTS. Poslednji predavač u okviru drugog bloka bio je advokat Rastko Petaković iz advokatske kancelarije Karanović-Nikolić, koji je govorio o analizi efekata koncentracija u oblasti telekomunikacija i slučaju Tele.Ring. Okrugli sto je završen zaključkom da je potrebno unaprediti sprovođenje propisa o zaštiti konkurencije u Srbiji. Ukazano je i na potrebu za obrazovanjem pravnika u ovoj oblasti koja je od izuzetne važnosti za prosperitet i normalno funkcionisanje privrede u Srbiji.

Adriana Minović i Marko Matović, studenti koji su inicirali i organizovali okrugli sto „Primena prava konkurencije u Srbiji sa posebnim osvrtom na tržište telekomunikacija“, koriste ovu priliku da se zahvale na podršci Upravi Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu sa dekanom, prof. dr Mirkom Vasiljevićem, na čelu, kao i Delegaciji EU u Srbiji, RATEL-u, VIP Mobile i advokatskim kancelarijama Moravčević, Vojnović i partneri u saradnji sa Schoenherr i Karanović-Nikolić.

 

Naučni skup o nasilju u porodici

Pod pokroviteljstvom Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije, 9. marta 2012. godine, na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu održan je međunarodni naučni skup „Nasilje u porodici“. Povod ovom značajnom događaju predstavljala je potreba iznošenja prvih ozbiljnijih zaključaka o načinu i problemima normiranja i primene instituta nasilja u porodici u krivičnopravnoj i porodičnopravnoj praksi u državama nastalim na prostoru bivše Jugoslavije, s obzirom na to da je reč o relativno novoj pravnoj ustanovi koja se od nedavno primenjuje u svim ovim pravnim sistemima. Imajući u vidu složenost i sveobuhvatnost društvenog i pravnog fenomena porodičnog nasilja, učesnici naučnog skupa su analizi ovog problema pristupili multidisciplinarno, sa aspekata nauka krivičnog prava, porodičnog prava, naslednog prava, pravne filozofije, teologije, sociologije i politikologije, ali su u obzir uzeta i vredna iskustva i zapažanja iz prakse sudova i tužilaštva.

Naučni skup i ujedno prepodnevnu sesiju otvorila je svojim izlaganjem prof. dr Marina Janjić Komar, ukazavši da se „težište sa ciljeva pomera na vrednosti“, da je došlo do preteranog umnožavanja pravnih normi, te da i u ovoj sferi „politička argumentacija zamenjuje produbljenu pravnu analizu“. Profesorka dr Janjić Komar je nastavila da predsedava skupom, kome se, zatim, obratio prof. dr Oliver Antić, koji je podvukao potrebu razgraničenja porodične patologije od svakodnevnih nesuglasica i vaspitnih mera koje su u porodici neminovne. Kao jedan od uzroka porodičnog nasilja, profesor dr Antić je naveo i kontinuiranu dominaciju kolektivističkih teorija koje su za posledicu imale izjednačavanje polova na površan i pogrešan način, bez razumevanja suštine takve ravnopravnosti. Izlaganje prof. dr Milana Škulića bilo je posvećeno kritici načina na koji je formulisan osnovni oblik krivičnog dela nasilja u porodici i preširoko određenog kruga članova porodice za potrebe ove ustanove, što je potkrepljeno i slučajevima iz sudske prakse u kojima su mogli da se vide nedostaci ovakve nomotehnike, posebno za žrtve porodičnog nasilja. Doc. dr Igor Vuković je istakao da radnje predviđene kao nasilje u porodici Porodičnim zakonom nije moguće preuzeti za potrebe krivičnopravnog sankcionisanja koje postoji kao ultima ratio, te da je, stoga, radnje nasilja koje dovode do krivičnopravne zaštite potrebno posmatrati kroz njihovu kontinuiranu primenu, a ne kroz jedan izolovan akt. Prof. dr Zoran Ponjavić sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu se zapitao da li je za bujanje porodičnog nasilja odgovorna i država, a kao rešenje je predložio donošenje jedinstvenog zakona u ovoj oblasti i njegovu doslednu primenu, bez diskriminacije, za šta, po njegovom mišljenju, argument predstavlja i praksa Suda u Strazburu. Detaljnu statistiku u vezi sa ovim institutom, razlozima zbog kojih se nasilje ne prijavljuje i značaju njegovog izlaska iz privatne i zavređivanja pažnje u javnoj sferi, kao i pravila procedure i sredstva zaštite koja žrtvi stoje na raspolaganju u Crnoj Gori, predočio je dr Radoje Korać, redovni profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta Crne Gore. Profesorka dr Stanka Stjepanović sa Pravnog fakulteta Univerziteta Istočno Sarajevo uočila je da su socijalni milje i neretko neprofesionalno izveštavanje o ovom problemu u medijima generatori porodičnog nasilja, zaključivši da je prevencija jedino efikasno sredstvo borbe protiv ovog neželjenog ponašanja. Govoreći o temi skupa sa stanovišta pravoslavnog hrišćanstva, prof. dr Dimitrije Kalezić, dekan Bogoslovskog fakulteta, naveo je značaj stavljanja težišta na „dijagnozu, a ne na terapiju“, odnosno na neophodnost preciznih kriterijuma u kvalifikaciji nekog ponašanja kao porodičnog nasilja, da bi ono, potom, bilo uspešno redukovano u praksi. Posle profesora Kalezića, svoje viđenje ove društvene i pravne pojave sa aspekta judaizma izneo je i Isak Asijel, vrhovni rabin Srbije. On je ukazao na odlomke Talmuda koji govore o nasilju u porodici i o njihovom ispravnom tumačenju, objašnjavajući da se u judaizmu zahteva angažman ne samo društva, već i svakog pojedinca u sprečavanju svog okruženja u vršenju nasilja, kao i drugih negativnih pojava, uz zaključak da je potrebno širiti svest o prevenciji nasilja preko svih društvenih institucija. O konkretnim iskustvima i slučajevima sa kojima se sud susreće u praksi u vezi sa nasiljem u porodici govorila je Ljubica Milutinović, sudija Vrhovnog kasacionog suda Republike Srbije. Sudija Milutinović se založila za aktivnu ulogu države u sprečavanju i reagovanju na nasilje i podržala je široko formulisane radnje i krug subjekata kod ustanove nasilja u porodici u Porodičnom zakonu Srbije. Zaključno izlaganje na prvom delu sesije predstavila je prof. dr Nataša Delić, istakavši kao ozbiljan problem prebrzo i u tehničkom smislu loše izvedenu krivičnopravnu regulativu osnovnog bića ovog krivičnog dela, što, po njenim rečima, ima za posledicu neujednačenu sudsku praksu prvostepenih i drugostepenih sudova, što generiše dalje dileme i pravnu nesigurnost.

U drugom delu sesije, skupu se obratio dr Miša Đurković, viši naučni savetnik Instituta za evropske studije u Beogradu, čija je tema bila vrlo aktuelan problem nasilja dece nad roditeljima. On je kao osnovnu teškoću prepoznao umanjivanje mogućnosti roditeljima da vaspitavaju svoju decu, konstantno podrivanje i težnju ka atomizovanju porodice mešanjem u njenu privatnost od strane države i destimulisanje njenih članova da sami rešavaju svoje probleme. Asistent Miloš Stanković je analizirao situacije u kojima porodičnopravni institut nasilja u porodici predstavlja pravno relevantan razlog za isključenje iz prava na nužni nasledni deo, da bi zaključio da nasilje u porodici ne pripada sistemu građanskog prava u meri u kojoj nema „potvrdu“ u nekoj građanskopravnoj sankciji koja pogađa i imovinu i ličnost jednog lica. Zatim je asistent mr Veljko Vlašković sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu uporednopravnom analizom došao do zaključka da bi, pored osnivanja sigurnih kuća za žrtve nasilja, trebalo predvideti i druge mere protiv nasilja, a posebno one kojima bi na ovo neželjeno ponašanje moglo da se reaguje na licu mesta, a koje bi za posledicu imale udaljavanje nasilnika iz porodične sredine.

Zajednički zaključak sa ovog značajnog međunarodnog skupa sastojao se u potrebi afirmacije ovog problema i potrebi njegovog svestranog i kritičkog razmatranja, umesto jednostrane i automatizovane prakse. Tome bi trebalo da doprinese i Zbornik radova sa ovog naučnog skupa u kome će svoje radove u celosti prezentovati kako njegovi učesnici, tako i oni eminentni stručnjaci koji su iz opravdanih razloga bili sprečeni da uzmu učešće u njegovom radu.

 

2010/2011

Forum mladih pravnih, političkih i društvenih teoretičara

Na Pravnom fakultetu je 25. i 26. marta održana treća po redu konferencija Foruma mladih pravnih, političkih i društvenih teoretičara centralne i istočne Evrope. Forum je osnovan 2009. godine u Poljskoj s ciljem povezivanja mlađih teoretičara u jedinstvenu akademsku mrežu koja bi omogućila razmenu radova i ideja u predmetnim oblastima. Prva konferencija je održana u Katovicama 2009, a druga u Budimpešti 2010. godine.

Na ovogodišnjoj je konferenciji u okviru tri panela – Nasleđe pravnog pozitivizma, Pravda nakon Rolsa i Otvoreni panel –četrdeset teoretičara predstavilo radove iz oblasti pravne, političke i društvene teorije.

Učesnike su u ime Fakulteta pozdravili prof. dr Emilija Vukadin, predsednica Saveta Pravnog fakulteta, i prof. dr Miodrag Jovanović. Forum je otvoren izlaganjima prof. dr Keneta Einara Hime (Keneth Einar Himma, Seattle Pacific University), prof. dr Stefana Kirstea (Stephan Kirste, Univerzitet u Hajdelbergu) i prof. dr Veronike Rodrigez-Blanko (Veronica Rodriguez-Blanco, Univerzitet u Birmingemu), koja se obratila putem video linka.

Treća konferencija je organizovana u godini obeležavanja nekoliko izuzetno važnih događaja za pravnu, društvenu i političku teoriju kakvi su sto godina od izdavanja Osnovnih problema teorije države i prava Hansa Kelzena i pedeset godina od izdavanja Pojma prava Herberta Harta. Učesnicima je panel Nasleđe pravnog pozitivizma pružio priliku da se pozabave pomenutim teoretičarima i delima koja su obeležila pravnu teoriju u XX veku. Drugi panel je obuhvatio recepciju Teorije pravde Džona Rolsa u toku četiri decenije od njenog objavljivanja. U okviru trećeg – otvorenog panela izlaganja i diskusije su obuhvatili čitav niz savremenih i tradicionalnih problema pravne, političke i društvene teorije kakvi su prirodno pravo, feminizam i jurisprudencija, kultura i pravo.

Učesnici su u toku slobodnog vremena posetili muzej Nikole Tesle i hram Svetog Save.

Organizaciju konferencije su pomogli Ambasada SAD-a u Beogradu, Nemačka fondacija za međunarodnu pravnu saradnju (IRZ), kao i Ministarstvo nauke Republike Srbije.Članovi organizacionog odbora Konferencije bili su prof. dr Miodrag Jovanović, doc. dr Goran Dajović i asistent mr Bojan Spaić. Realizaciju aktivnosti u vezi s konferencijom su pomogli studenti prve godine osnovnih studija koji su učestvovali u radu seminarske grupe na predmetu Uvod u pravo.

 

Održana konferencija Ugovori o građenju u savremenoj međunarodnoj praksi

Na Pravnom fakultetu je 11.02.2011.godine, u saradnji sa  International Financial Corporation i uz podršku Ambasade Kraljevine Holandije, održana konferencija Ugovori o građenju u savremenoj međunarodnoj praksi.

Konferencija je imala II panela ( I - Osnovne karakteristike opštih uslova ugovora o građenju u međunarodnoj praksi i korišćenje u poslovanju u Srbiji i II - Rešavanje sporova i druge posebne teme), sa 13 učesnika.

Interesovanje za konferenciju je bilo veliko, pa je broj učesnika sa polaznih 90 skoro utrostručen.

Program konferencije >>

Galerija slika >>

 

Održana konferencija Uniform Sales Law

U godini obeležavanja tridesetogodišnjice potpisivanja Konvencije UN o ugovorima o međunarodnoj prodaji robe, na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 12. i 13. novembra 2010. godine održana je velika međunarodna konferencija posvećena unifikovanom pravu međunarodne prodaje robe. Na konferenciji su razmatrana pitanja primene Bečke konvencije, sporna pitanja u vezi sa zaključenjem ugovora, problemi u vezi sa ispitivanjem saobraznosti isporučene robe, posledice raskida ugovora o međunarodnoj prodaji kao i odnos Bečke konvencije i drugih izvora međunarodnog trgovinskog prava. Svoje radove je izložilo 20 vodećih svetskih autoriteta u oblasti međunarodnog trgovinskog prava, a panelima su predsedavali profesori i uvaženi stručnjaci iz ove oblasti iz Beograda, Novog Sada i Niša. Videti program >>

Ovaj naučni događaj je privukao veliku pažnju, pa je tako na konferenciji učestvovalo preko 200 sudija, arbitara, advokata, pravnika u privredi, nastavnika i saradnika na pravnim fakultetima i studenata, ne samo iz Srbije već i iz okolnih država: Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije i Albanije, kao i iz drugih evropskih zemalja. Konferenciju je posebno uveličalo prisustvo i učešće članova Savetodavnog veća za primenu Bečke konvencije. Ovaj renomirani i uticajni kolegijum istaknutih stručnjaka za međunarodnu prodaju robe je svoj redovni godišnji sastanak održao u Beogradu, uporedo sa održavanjem konferencije.

Konferencija o unifikovanom pravu međunarodne prodaje robe održana je u znak sećanja na profesora Alberta Kricera, neumornog pregaoca na polju unifikacije međunarodnog trgovinskog prava, koji je iznenada preminuo 1. juna ove godine. Profesor Kricer, dugogodišnji izvršni sekretar Instituta za međunarodno privredno pravo na američkom Univerzitetu Pejs, bio je jedan od osnivača Savetodavnog veća za primenu Bečke konvencije, tvorac sveobuhvatne baze podataka sudskih i arbitražnih odluka u sporovima iz oblasti međunarodne prodaje robe koja je danas nezaobilazni izvor u naučnom i praktičnom bavljenju Bečkom konvencijom, kao i jedan od inicijator projekta prevođenja sudskih i arbitražnih odluka iz oblasti međunarodnog trgovinskog prava na engleski jezik, u kome učestvuje i naš Fakultet.    

Organizaciju Konferencije o unifikovanom pravu međunarodne prodaje robe pomogli su nemački Otvoreni regionalni fond GTZ, Spoljnotrgovinska arbitraža pri Privrednoj komori Srbije, Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, Ministrastvo za trgovinu i usluge Republike Srbije, Udruženje pravnika u privredi, grad Beograd i Turistička organizacija Beograda, kao i advokatske kancelarije Bojović-Dašić-Kojović, Karanović-Nikolić i Moravčević-Vojnović-Zdravković u saradnji sa Schoenherr.

Članovi organizacionog odbora Konferencije bili su prof. dr Mirko Vasiljević, prof. dr Gašo Knežević, prof. dr Vladimir Pavić, ass. mr Milena Đorđević i ass. Marko Jovanović.

Galerija slika >>

 

Naučni skup - Antika i savremeni svet: religija i kultura

Tokom 2. i 3. oktobra 2010, na Pravnom fakultetu Beogradu, u organizaciji Društva za antičke studije Srbije, održan je drugi deo međunarodnog naučnog skupa pod nazivom „Antika i savremeni svet: religija i kultura“. Drugog oktobra, svoj referat na temu: Orijentalna vs. zapadna pravna tradicija, podneo je docent dr Vojislav Stanimirović, a dan kasnije prof. dr Sima Avramović predstavio je svoj rad: Religija i pravo – Zakletva u antičkom grčkom sudskom postupku. Pored zapaženih referata svojih članova, Katedra za pravnu istoriju našeg fakulteta još jednom se pokazala kao sjajan domaćin brojnim gostima ovog skupa.

 

Private Law Reform in South East Europe - konferencija u čast  dr Kriste Jesel Holst

Pravni fakultet Univerzite ta u Beogradu bio je domaćin velike i izuzetno značajne međunarodne konferencije Private Law Reform in South East Europe, koja je održana 23. i 24. septembra 2010. godine. Konferenciju je zajednički organizovao Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu sa Udruženjem pravnika u privredi u čast dr Kriste Jesel Holst iz Maks Plank Instituta za uporedno i međunarodno privatno pravo u Hamburgu, Nemačka.

Povod za konferenciju bila je zahvalnost prema dugogodišnjem saradniku Instituta za međunarodno privatno i uporedno pravo iz Hamburga, dr Kristi Jesel Holst, koja je svojim angažovanjem u svojstvu regionalnog koordinatora za saradnju među zemljama jugoistočne Evrope učinila mnogo u uspostavljanju regionalne saradnje među stručnjacima iz raznih oblasti prava, ali i razvoju prava u Srbiji, učestvujući u brojnim projektima i savetovanjima. Tokom petnaest godina dr Krista Jesel Holst aktivno je  učestvovala u pravnom životu u Srbiji, kao istaknuti stručnjak, pravni ekspert i član radnih grupa, uključujući Kopaoničku školu prirodnog prava i majska savetovanja pravnika u privredi u Vrnjačkoj Banji. Organizovanje konferencije u njenu čast imalo je za cilj da okupi goste iz jugoistočne Evrope pred povlačenje dr Kriste Jesel Holst u svojstvu koordinatora za regionalnu saradnju Maks Plank Instituta za naš region, čime je Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu preuzeo na sebe da prikupi i objavi radove velikog broja stručnjaka iz svih zemalja regiona i tako iskaže svoju zahvalnost za dugogodišnju saradnju.

U radu konferenciju učestvovali su brojni naučni radnici iz zemlje i inostranstva, čiji su radovi u pogledu raznih oblasti privatnog prava izneli značajno viđenje brojnih problema u teoriji i praksi domaćeg i stranog prava. Naročito je bilo značajno što su u radu konferencije učestvovali stručnjaci iz svih zemalja regiona: Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Crne Gore, Albanije, Rumunije i Bugarske. Pored njih, značajan broj saradnika Instituta za međunarodno privatno i uporedno pravo, među kojima i dr Ulrih Drobnig i dr Rajner Kulms, značajno su doprineli radu Konferencije i zborniku, koji je objavljen neposredno pre održavanja Konferencije. Konferencija je bila organizovana tokom dva dana kroz sekcije za poslovno pravo (23. septembar), građansko pravo (23 i 24. septembar) i međunarodno privatno pravo (24. septembar).

 

 

2009/2010

Naučno-stručni forum SIZIT 10      

Naučno-stručni forum SIZIT 10, Sigurnost informacija – pretnje, rizici, mere, incidenti, zakonsko-pravna regulativa – Šta učiniti i kako? održan je u konferencijskoj sali Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, 18. juna 2010. godi ne, a pod pokroviteljstvom Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo. Organizatori Foruma su bili Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu, Udruženje IT Revizor iz Beograda i firma Comtel d.o.o. iz Beograda.

 

Redovna godišnja konferencija Mreže za teoriju i filozofiju

Ovogodišnja redovna godišnja konferencija Mreže za teoriju i filozofiju prava održana je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, u periodu od 3. do 5. juna, pod nazivom „Izazovi savremene teorije i filozofije prava“ (The Challenges of the Contemporary Jurisprudence). Radni jezici konferencije bili su engleski i nemački a u radu konferencije učestvovali su Peter Koler (Univerzitet u Gracu), Marijan Pavčnik (Univerzitet u Ljubljani), Zdravko Grebo (Univerzitet u Sarajevu), Ivan Pađen (Univerzitet u Rijeci), Tomaš Kerestes (Univerzitet u Mariboru), Ivan Glaser (Univerzitet u Bilefeldu), Duško Vrban i Ivana Tucak (Univerzitet u Osijeku), Agneš Kartag Odri i Dragana Ćorić (Univerzitet u Novom Sadu), Duška Franeta (Fakultet za pravne i poslovne studije u Novom Sadu), Veljko Dubljević (Educons Univerzitet u Sremskoj Kamenici), Jasminka Hasanbegović i Bojan Spaić (Univerzitet u Beogradu). Radovi koji su izloženi na konferenciji biće objavljeni u posebnom zborniku

 

Okrugli sto - Fondovi i fondacije – pravna i poreska regulativa

U sredu, 19. maja 2010. godine, u Konferencijskoj sali Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu održan je okrugli sto „Fondovi i fondacije – pravna i poreska regulativa“, u organizaciji Pravnog fakulteta i fakultetskog fonda „Osmeh na dar“, a uz podršku advokatske kancelarije Karanović & Nikolić, kao i revizorsko-konsultantskih kuća Di lojt i Ernst & Jang.

 

Međunarodne konferencije Teaching Climate Change and the United Nations System

Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu bio je domaćin velike i izuzetno značajne međunarodne konferencije Teaching Climate Change and the United Nations System, koja je održana 17. i 18. maja 2010. godine. Kao pitanje koje spada među najaktuelnije probleme globalnih razmera vremena u kome živimo, klimatske promene su godinama predmet interesovanja i razmatranja na različitim nivoima. Cilj konferencije bio je da se akcenat stavi na stvaranje odgovarajuće baze znanja, ne samo pri državnim organima i kod članova akademske zajednice, već i u nevladinom sektoru, poslovnom svetu i široj javnosti. U tom smislu, jasno je da se izazovima poput klimatskih promena može efikasno prići samo kroz globalnu koordinaciju i saradnju između relevantnih aktera. Kako sistem Ujedinjenih nacija predstavlja centralni institucionalni okvir za saradnju i zajedničku akciju u pogledu izazova koje postavlja problem klimatskih promena, potrebno je naglasiti njegovu ulogu u podizanju nivoa svesti i edukovanju o različitim aspektima ove pojave na svim nivoima. Konferencija održana na našem fakultetu tako predstavlja nastavak ranijih sličnih napora poput „Beogradske inicijative o unapređenju regionalne saradnje u jugoistočnoj Evropi u oblasti istraživanja klimatskih promena i obrazovanja“, a na osnovu odluke konferencije Ekonomske komisije za Evropu Ujedinjenih nacija iz 2007. godine.

Učešće na konferenciji uzeo je veliki broj eksperata za pitanje klimatskih promena i zaštite životne sredine iz zemlje i inostranstva, predstavnika značajnog  broja međunarodnih organizacija, vladinog i nevladinog sektora.

 

Okrugli sto

U saradnji sa nemačkim Otvorenim regionalnim fondom za jugoistočnu Evropu (GTZ), Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu je 20. marta 2010. godine bio domaćin regionalnog okruglog stola koji je imao za cilj da izvrši ocenu reformi koje su u regionu Zapadnog Balkana učinjene iz oblasti arbitraže, medijacije i međunarodne prodaje robe, poređenjem relevantnog zakonodavstva iz ove oblasti i njegove primene i odredaba tekstova Komisije UN za međunarodno trgovinsko pravo (UNCITRAL).

Na sastanku su, između ostalog, posebno pohvaljeni napori Pravnog fakulteta na popularizaciji arbitraže kao načina rešavanja sporova, kako kroz uvođenje ovog predmeta u nastavni plan i program, kroz obuku studenata za moot court takmičenja, tako i kroz organizaciju arbitražne konferencije i turnira Belgrade Open Pre-Moot. Pohvaljen je i angažman Fakulteta na prevođenju srpskih arbitražnih i sudskih odluka iz oblasti međunarodne prodaje robe na engleski jezik, u okviru projekta koji Fakultet već dve godine uspešno realizuje u saradnji sa Univerzitetom u Londonu i Pejs univerzitetom iz SAD–a.

 

Belgrade Arbitration Conference

Nakon velikog uspeha i izuzetne naučne i medijske pažnje u domaćim, ali i svetskim okvirima koje je izazvala prošlogodišnja beogradska arbitražna konferencija, Pravni fakultet je odlučio da i ove godine okupi svetsku pravničku elitu na naučnom forumu posvećenom aktuelnim pitanjima primene alternativnih načina rešavanja sporova u međunarodnom poslovnom okruženju, pod nazivom Belgrade Arbitration Conference – Combining Mediation and Arbitration in International Business Practice.

Ovaj događaj je u Beograd doveo najeminentnije svetske stručnjake koji se bave ovom oblašću, uključujući dugogodišnjeg sekretara Komisije UN za međunarodno trgovinsko pravo (UNCITRAL) dr Jerneja Sekoleca.

Konferencijska sala našeg Fakulteta bila je mala da primi preko 200 pravnika iz Srbije, regiona i dvadesetak zemalja sveta, uključujući i profesore i advokate iz Brazila, Meksika, Novog Zelanda i Sjedinjenih Američkih Država, koji su se prijavili za učešće na Konferenciji, pa je zato ovaj međunarodni skup održan u amfiteatru „Radomir Lukić“. Ovako veliki broj učesnika najbolje govori o značaju događaja i aktuelnosti teme skupa.

Značajnu pomoć, zahvaljujući kojoj je učešće na Konferenciji bilo besplatno, pružili su Međunarodna finansijska korporacija (IFC), Ambasada Kraljevine Holandije i advokatske kancelarije Baklaja Igrić Mujezinović u saradnji sa Clyde & Co, Karanović – Nikolić, CMS Beograd, Moravčević Vojnović Zdravković u saradnji sa Schoenherr.

 

Naučni skup Dva veka srpske ustavnosti

U organizaciji Srpske akademije nauka i umetnosti i Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, 11. i 12. marta 2010. godine održan je naučni skup „Dva veka srpske ustavnosti“. U četvrtak, 11. marta, u svečanoj sali Akademije, naučni skup otvorili su pozdravnim rečima potpredsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Nikola Tasić, dekan Pravnog fakulteta prof. dr Mirko Vasiljević i predsednik Organizacionog odbora akademik Aleksandar Fira.

 

 

2008/2009

Belgrade Arbitration Conference

Od 27. marta 2009. od 10:00-19:30 u amfiteatru ''Radomir Lukić'' Pravnog fakulteta održana je  velika međunarodna konferencija Belgrade Arbitration Conference na kojoj je učestvovalo šesnaest eminentnih stranih stručnjaka iz oblasti međunarodne trgovinske arbitraže, uključujući i aktuelnog Sekretara UN Komisije za međunarodno privredno pravo – UNCITRAL, g-dina Renoa Sorijela.

Po broju i kvalitetu govornika konferencija je jedna od najinteresantnijih ne samo u regionalnim, već i svetskim okvirima, o čemu svedoči i veliki broj učesnika koji se prijavio iz inostranstva. Učešće na konferenciji uzeo je i značajan broj domaćih pravnika, kako onih koji rade na fakultetima i institutima, tako i onih iz pravosuđa i privrede. Konferencija  se bavila najaktuelnijim praktičnim temama arbitražnog rešavanja sporova, koji u svetskim okvirima predstavlja dominantan način rešavanja međunarodnih trgovinskih sporova.

Glavni organizatori konferencije su, uz Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, nemačka fondacija GTZ, Spoljnotrgovinska arbitraža pri Privrednoj komori Srbije i Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja. Zahvaljujući pomoći Skupštine grada Beograda, Međunarodne finansijske korporacije (IFC), Kraljevine Holandije i advokatskih kancelarija Baklaja-Igrić-Mujezinović u saradnji sa Clyde & Co, Karanović-Nikolić, CMS Beograd, Moravčević-Vojnović-Zdravković u saradnji sa Schönerr, Prica & Partners i Živković-Samardžić učešće na konferenciji je bilo besplatno, čime se omogućilo velikom broju naših pravnika da prisustvuju međunarodnoj konferenciji od prvoklasnog značaja.

 

Okrugli sto o o temama iz oblasti arbitraže, medijacije, međunarodne prodaje robe i elektronske trgovine

U saradnji sa GTZ Otvorenim regionalnim fondom za jugoistočnu Evropu, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu je 29. marta 2009. godine bio domaćin regionalnog okruglog stola koji je imao za cilj da izvrši ocenu reformi koje su u regionu Zapadnog Balkana učinjene na bazi tekstova Komisije UN za Međunarodno privredno pravo (UNCITRAL). Sastanak je otvorila prof. dr Aleksandra Jovanović, prodekan našeg Fakulteta, koja je pozdravila učesnike i zahvalila se GTZ-u i UNCITRAL-u na saradnji u organizaciji ovog događaja. Sastankom je predsedavao sekretar UNCITRAL-a, g-din Reno Sorijel (Renaud Sorieul), a o temama iz oblasti arbitraže, medijacije, međunarodne prodaje robe i elektronske trgovine izveštavali su profesori i asistenti sa fakulteta iz svih zemalja zapadnog Balkana. Ulogu nacionalnog referenta za Srbiju imala je asistent mr Milena Đorđević. G-din Sorijel je bio izuzetno zadovoljan organizacijom ovog skupa, kao i rezultatima reformi u zemljama regiona o kojima je informisan. Posebno je pohvalio napore koje na planu promocije UNCITRAL dokumenata čini Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, i predložio referentima iz drugih zemalja da im aktivnosti Pravnog fakulteta (između ostalog, organizacija međunarodne arbitražne konferencije Belgrade Arbitration Conference, organizacija međunarodnog studentskog takmičenja Belgrade Open Pre-Moot, učešće na Queen Mary projektu prevođenja sudske i arbitražne prakse iz oblasti međunarodne prodaje robe sa srpskog na engleski jezik i dr.) posluže kao uzor u daljem radu.

 

Naučna rasprava o Predlogu statuta AP Vojvodine

Naučna rasprava o Predlogu statuta AP Vojvodine održana je 1. decembra 2008. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Povod za organizovanje skupa predstavljalo je utvrđivanje Predloga statuta AP Vojvodine, kojim je Skupština Vojvodine prihvatila, bez značajnijih izmena, Nacrt statuta AP Vojvodine, iako je u javnoj raspravi koja je vođena o ovom nacrtu iznet niz kritičkih ocena, uključujući ocenu o njegovoj suprotnosti s Ustavom i zakonima. U tom smislu, nastala je potreba da se još jednom, svestrano i temeljno, razmotre pravne nedoumice koje se otvaraju ovim nacrtom, posebnostoga što je, dostavljanjem Predloga statuta Narodnoj skupštini Republike Srbije na prethodnu saglasnost, otpočeo završni čin u postupku donošenja najvišeg pokrajinskog akta.

 

Međunarodni skup Self-Proclaimed Independence of Ko sovo and its Recognition – Legal Aspects (Samoproglašena nezavisnost Kosova i njeno međunarodno priznanje – pravni aspekti

U organizaciji redakcije časopisa Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, u subotu, 15. novembra 2008. godine, na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, održan je Međunarodni skup Self-Proclaimed Independence of Ko sovo and its Recognition Legal Aspects (Samoproglašena nezavisnost Kosova i njeno međunarodno priznanje – pravni aspekti). Na skupu su predstavljeni naučni i stručni tekstovi koji će biti objavljeni u međunarodnom izdanju časopisa za 2008. godinu, čiji su autori prestižni profesori i naučnici iz zemlje i inostran stva. U radu skupa i iscrpnoj diskusiji mnogih aspekata samoproglašene nezavisnosti Kosova i Metohije su, između ostalih, učestvovali istaknuti profesori međunarodnog prava Barbara Delkur (Barbara Delcourt) iz Brisela, Džon Cerone (John Cerone) iz Bostona, a sa našeg Fakulteta prof. dr Miodrag Jovanović i dr Ivana Krstić, kao i mr Miloš Jovanović iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu. Skup je otvorio glavni urednik časopisa Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, prof. dr Sima Avramović, a zadatak moderatora je na izvanredan način obavio naš asistent dr Tanasije Marinković.

Kroz izlaganja panelista i živu diskusiju koja je usledila, razmotrena su mnoga delikatna pitanja u vezi sa samoproglašenjem i međunarodnim priznanjem nezavisnosti Kosova i Metohije.

Uredništvo časopisa Anali Pravnog fakulteta u Beogradu očekuje da ovi radovi, objavljeni na jednom mestu, mogu biti od koristi prilikom upoznavanja kako naučne, tako i šire svetske javnosti o mnogim aspektima tog aktuelnog međunarodnopravnog problema. Časopis će zbog toga biti dostavljen Međunarodnom sudu pravde, drugim relevantnim međunarodnim institucijama i organizacijama koje su uključene u razmatranje ovog pitanja, a biće dostupan i u elektronskom obliku i na internetu. Skupu je prisustvovao veći broj naših kolega, uglednih gostiju, profesora univerziteta, stručnjaka za međunarodno pravo i studenata poslediplomskih i osnovnih studija, kao i brojni mediji koji su na adekvatan način obavestili javnost o ovom skupu.

 

Međunarodni seminar na temu „Korupcija – bolest tranzicije?“

U konferencijskoj sali Pravnog fakulteta u periodu od 23. do 26. novembra 2008. godine održan je međunarodni seminar na temu „Korupcija – bolest tranzicije?“, u organizaciji Studentskog parlamenta Pravnog fakulteta. Učesnici se minara bili su studenti završnih godina pravnih i ekonomskih fakulteta, kao i fakulteta političkih nauka iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Makedonije.

Prof. dr Aleksandra Jovanović, prodekan za finansije Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, otvorila je skup i pozdravila goste. Prisutnima se od govornika prvi obratio Nemanja Nenadić ispred organizacije Transparentnost Srbije, sa prezentacijom na temu Pojam, uzroci i pojavni oblici korupcije. O korupciji u pravosuđu govorio je predsednik Prvog opštinskog suda u Beogradu dr Miodrag Majić, a ekonomsko viđenje korupcije predstavio je profesor Boris Begović sa Pravnog fakulteta. Jovan Ćirić sa Instituta sa uporedno pravo govorio je o korupciji kao bolesti tranzicije i društva, a Ljubinko Radenković, zamenik predsednika Odbora o rešavanju sukoba interesa Republike Srbije, na temu Sukob interesa,borba protiv korupcije i novi zakon za borbu protiv korupcije u Srbiji.

Drugi dan seminara otvorila je Aleksandra Drecun, predsednik međunarodnog antikorupcijskog centra govorom na temu Finansiranje političkih partija. Zatim je prof. dr Radmila Vasić studentima izložila nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije, s posebnim akcentom na planove integriteta. Viđenje korupcije iz ekonomskog ugla dao je inostrani predavač Stefano Donati, OEBS-ov savetnik za ekonomsku transparentnost u Srbiji, a g-din Serafino Fiore, policijski ekspert pri italijanskoj Ambasadi u Srbiji, je predstavio Zakon o borbi protiv mafije u Italiji i otvorio raspravu o organizovanom kriminalu. Petrus van Dajn, profesor sa Univerziteta van Tilburg iz Holandije bio je poslednji govornik na ovom skupu i izlagao je na temu Organizovani kriminal i korupcija.

Međunarodni naučni skup Univerzalna deklaracija – 60 godina kasnije (Universal Declaration – 60 Years Later)

Povodom 200 godina Univerziteta u Beogradu, a u okviru proslave Dana Pravnog fakulteta, 27. i 28. septembra je u našoj konferencijskoj sali održan međunarodni naučni skup Univerzalna deklaracija – 60 godina kasnije (Universal Declaration – 60 Years Later). Ovim događajem je, tako, obeleženo i šest decenija od usvajanja međunarodnog instrumenta na kojem je izgrađen današnji međunarodni sistem zaštite ljudskih prava.

U prisustvu velikog broja zvanica i gostiju, Konferenciju su svojim pozdravnim govorima otvorili prof. dr Mirko Vasiljević, dekan Pravnog fakulteta, g. Lens Klark (Lance Clark), koordinator UN kancelarije u Srbiji i gđa Rut Van Rijn (Ruth Van Rhijn), rukovodilac Odeljenja za vladavinu prava i ljudska prava Misije OEBS u Srbiji.

U okviru rada Konferencije, održane su i četiri diskusione sesije na kojima su pored panelista priliku da diskutuju dobili i ostali učesnici. Među njima je bilo i istaknutih profesora sa inostranih univerziteta, poput Džulsa Koulmena (Jules Coleman), sa Jejl univerziteta (SAD), koji je danas jedan od vodećih američkih pravnih teoretičara. U plodnoj i konstruktivnoj razmeni argumenata dotaknuta su brojna aktuelna pitanja iz materije ljudskih prava i srodnih oblasti javnog i međunarodnog javnog prava. Do razmene ideja dolazilo je i na ručkovima i večerama, na kojima je učesnicima Konferencije približena kuhinja i kultura našeg naroda, a poslednje večeri naši gosti upoznali su se sa lepotama prestonice ploveći brodom Jahting kluba na kojem je bila upriličena i večera. Tom prilikom, prisutnima se obratio i Dekan, prof. dr Mirko Vasiljević.

 

 

2007/2008

Okrugli sto „Rehabilitacija političkih osuđenika i kažnjenika“

U Konferencijskoj sali Pravnog fakulteta 20. maja 2008. godine održan je okrugli sto na temu „Rehabilitacija političkih osuđenika i kažnjenika“ kojim su predsedavali dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu prof. dr Mirko Vasiljević, profesor dr Jovica Trkulja i predsednik Zadužbine Studenica iz San Franciska Majkl Đorđević. Skup je izazvao veliko interesovanje domaće naučne i stručne javnosti.

Međunarodna konferencija „Kosovo i Metohija kao globalni problem“

    Na Pravnom fakultetu je od 14. do 18. novembra 2007. održana međunarodna konferencija „Kosovo i Metohija kao globalni problem“. Pod sloganom „Pravni u odbrani prava“ skup su organizovali studenti Pravnog fakulteta pod pokroviteljstvom Studentskog parlamenta, uz tehničku i drugu podršku Fakulteta i uz pomoć Ministarstva za Kosovo i Metohiju, Ministarstva prosvete, Ministarstva spoljnih poslova, Hotela Moskva, Jat ervejza i Ruskog Doma. Konferencija je započela svečanim otvaranjem u Domu Narodne skupštine 14. novembra, na kojem su govorili ministar za Kosovo i Metohiju u vladi Republike Srbije prof. dr Slobodan Samardžić, rektor Beogradskog univerziteta prof. dr Branko Kovačević, dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu prof. dr Mirko Vasiljević i Marko Milutinović, student-prodekan Pravnog fakulteta i student-prorektor Univerziteta u Beogradu.

    U radu konferencije učešće su uzeli ugledni profesori naših i stranih fakulteta, od pariske Sorbone, jerusalimskog Hibru Univerziteta, Ruske Državne diplomatske akademije MDIM, Ruske Akademije nauka, do Džordžtaun i Milvoki Univerziteta u SAD, kao i profesori iz Danske, Indije i drugih zemalja. Pored neposrednih učesnika, moralnu podršku našim studentima pružili su brojni intelektualci, među njima i imena svetskog značaja poput Noama Čomskog i Johana Galtunga. U diskusijama je učestvovao i veći broj diplomata akreditovanih u Beogradu, među njima i nekoliko ambasadora koji su imali izlaganja, kao ambasador Ruske Federacije Aleksandar Nikolajevič Aleksejev, ambasador Turske Republike Hasan Servet Ektem i ambasador Republike Portugal Paulo Tiago Fernandes Žeronimo Da Silva. Kosovsko-metohijski problem je svestrano razmatran, od njegove istorijske i ustavne geneze do pravnih aspekata secesije i podele, kao i njegovo mesto u međunarodnim odnosima iz više perspektiva - evropsko-američke, bliskoistočne, globalne i evropske. Program konferencije >>

    Značajno je da su konferenciji prisustvovali zainteresovani studenti iz dvadesetak zemalja koji su na poziv svojih kolega došli da se upoznaju sa argumentacijom vezanom za kosovsko-metohijski problem. Takođe, značajan trenutak za Pravni Fakultet predstavljalo je i uspostavljanje prve telekonferencije u istoriji Fakulteta i Beogradskog univerziteta. Telekonferencijskom vezom povezana je slikom i tonom prepuna konferencijska sala našeg Fakulteta sa Džordžtaun Univerzitetom i profesorom Čarlsom Kapčanom, članom američkog Saveta za spoljne odnose, sa kojim je vođena živa jednoiposatna diskusija suprotstavljenih argumenata. Na kraju četvorodnevne Konferencije, na predlog profesora Džordža Tomasa Radžu, usvojena je aklamacijom zajednička Rezolucija >>

 

Okrugli sto „Stanje kriminaliteta u Srbiji i pravna sredstva reagovanja

    U organizaciji Pravnog fakul­teta i Kriminološke sekcije Srp­skog udruženja za krivično pravnu teoriju i praksu na Fakuletu je 15. novembra 2007. godine održan Okrugli sto na kome je predstavljen Zbornik „Stanje kriminaliteta u Srbiji i pravna sredstva reagovanja – I deo“. Zbornik je nastao kao re­zultat dvogodišnjeg rada saradnika na istoimenom petogodišnjem projektu (rukovodilac prof. dr Đorđe Ignjatović) koji finansira Ministarstvo za nauku Srbije. U radu okruglog stola je učestvovalo više od 40 predstavnika nauke (sa više fakulteta i instituta iz Beograda), najviših pravosudnih institucija (Vrhovni sud Srbije, Okružni sud, Republičko javno tužilaštvo, predstavnici MUP Srbije, kao i nekoliko članova Advokatske komore. Skup je pozdra­vila prodekan za nauku Pravnog fa­kulteta prof. dr Ljiljana Radu­lović, a zatim su autori priloga u Zborniku ukratko predstavili rezultate do kojih su u dosadašnjem radu na Projektu došli.

     Posle diskusije u kojoj je uče­stvovala većina prisutnih formu­lisani su sledeći zaključci: 1. po­trebno je da pravni akti iz krivične oblasti budu primereni našim prilikama; 2. nužna je koor­dinacija svih subjekata u postupku donošenja zakona; 3. ukazano je na problem neusaglašenosti krivič­nih statistika i neophodnost iz­gradnje jedinstvenog modela pra­ćenja kriminaliteta; 4. vreme je da se prekine sa pritiscima na pra­vosuđe (bez obzira od koga dolaze); 5. u medijskim izveštajima o pri­tvaranju osumnjičenih lica mora se više uvažavati pretpostavka nevinosti; i 6. istaknut je zahtev da se nauka više angažuje u rešavanju problema prakse suzbijanja kriminaliteta.

 

2006/2007

Okrugli sto na temu Predsedavanje Savetom Evrope iz perspektive ljudskih prava

  22. maja 2007. godine, u Konferencijskoj Sali Pravnog fakulteta, u organizaciji Pravnog fakulteta i beogradske kancelarije Saveta Evrope, održan je okrugli sto na temu Predsedavanje Savetom Evrope iz perspektive ljudskih prava. Na skupu su govorili Vladan Joksimović, iz kancelarije Saveta Evrope u Beogradu i Slavoljub Carić, agent Republike Srbije pri Sudu za ljudska prava u Strazburu. Moderator je bila mr Svetislava Bulajić, asistent na našem Fakutletu.

 

Okrugli sto o smernicama za izradu pravnog okvira o zapleni i oduzimanju    protivpravno stečene imovinske koristi

     U Konferencijskoj sali Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, u organizaciji Misije OEBS-a u Srbiji, Specijalnog tužilaštva Okružnog javnog tužilaštva Re­publike Srbije i Pravnog fakul­teta, 26. aprila 2007. godine odr­žan je Okrugli sto o smernicama za izradu pravnog okvira o zapleni i oduzimanju protivpravno stečene imovinske koristi. Članove okrug­log stola najpre su pozdravili dr Ljiljana Radulović, profesor Kri­vičnog prava i prodekan za nastavu na Pravnom fakultetu Univer­ziteta u Beogradu, Slobodan Rado­vanović, Specijalni tužilac za organizovani kriminal, gđa Rut Van Rhijn šef odeljenja za vla­davinu prava i ljudska prava pri Misiji OEBS-a u Beogradu i Bran­ko Nikolić, Pravni savetnik Mi­sije OEBSa. Na Okruglom stolu je govorio i doc. dr Goran Ilić sa referatom na temu: Međunarodni standardi u pogledu zaplene i odu­zimanja protivpravno stečene imo­vinske koristi. Skup je izazvao ve­liko interesovanje naučne i stručne javnosti.

 

Prezentacija Službe spoljnih poslova i Diplomatske akademije

12. aprila 2007. godine, na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, održana je prezentacija Službe spoljnih poslova i Diplomatske akademije Ministarstva spoljnih poslova Repu­blike Srbije. Na početku skupa, učesnike i prisutne pozdravio je dekan Pravnog fakulteta prof. dr Mirko Vasiljević. O istorijskom razvoju službe spoljnih poslova moderne Srbije i obuci mladih diplomata govorio je Ambasador Božin Nikolić, direktor Diplomatske akademije. Ambasador dr Milan Paunović, glavni pravni savetnik Ministarstva spoljnih poslova, govorio je o Ministarstvu spoljnih poslova kao spoljnopolitičkom organu Republike Srbije. Dr Duško Crnogorčević, Ambasador Republike Srbije u Rumuniji, je govorio o diplomatiji u fuknciji spoljne politike Republike Srbije, a Ambasador Zdravko Bisić, direktor Direkcije za personalne i pravne poslove, o organizaciji Ministarstva spoljnih poslova i uslovima za prijem pripravnika u Ministarstvo spoljnih poslova.

 

   Skup Evropskog foruma Alpbah

       Prvi Regionalni sastanak Alpbah Inicijativnih grupa zemalja Jugoistočne Evrope održan je u Beogradu od 3. do 5. novembra 2006. godine uz učešće 16 predstavnika Evropskog foruma Alpbah iz Rumunije, Bugarske, Crne Gore, BiH, Kosova, Makedonije i Austrije. Poslednji dan seminara u potpunosti je posvećen poseti Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, koji je bio uspešan domaćin skupa, mada se susret održavao u nedelju pre podne. Učesnicima seminara u prostoriji sudnice (amfiteatar VIII) se pridružio i dr Erhard Busek, predsednik Evropskog foruma Alpbah i Koordinator Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope, koga je primila prof. dr Aleksandra Jovanović i prof. dr Dragica Vujadinović. Predstavnici našeg Fakulteta su sa g. Busekom razgovarali o oblicima buduće saradnje i razmeni studenata. Prof. dr Sima Avramović je pozdravio goste i istako veliki značaj novoustanovljene nagrade „Mladi Evropljanin“ učesniku tradicionalnog Takmičenja u besedništvu studenata našeg Fakulteta, koju će Forum Alpbah ove godine dodeliti po drugi put, sa uverenjem da će ta nagrada postati tradicionalna. Tokom susreta prof. dr Stevan Lilić je održao predavanje „Balkan u regionalnom kontekstu“, posle čega je usledila diskusija o mogućnostima mladih ljudi iz zemlja Jugoistočne Evrope da poboljšaju postojeće odnose kroz zajedničku saradnju u oblasti obrazovanja. Učestvujući u živoj i polemičkoj diskusiji dr E. Busek je, između ostalog, istakao „da Evropa, s jedne strane, zemlje regiona ne posmatra pojedinačno, već se gle­da regionalno tržište u celini i broj potrošača, dok s druge strane, zemlje regiona kroz prekogranič­nu saradnju jačaju ekonomsku efikasnost i uvode međunarodne standarde – međunarodna saradnja nije opcija, već preduslov uspeha“.

 

   2005/2006

III Međunarodna konferencija o međunarodnom privatnom pravu

  Na našem Fakultetu održana je 6. oktobra 2005. godine treća Međunarodna konferencija posvećena međunarodnom privatnom pravu. Prva konferencija održana je 2003. godine u Nišu na inicijativu prof. dr Mirka Živkovića i bila je posvećena dvadesetogodišnjici Zakona o međunarodnom privatnom pravu. Nakon toga, druga konferencija održana je 2004. godine u Mariboru, a tema je bila ‘Evropski sudski prostor’. Ovogodišnja konferencija, u organizaciji Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, imala je dve teme: „Haške konvencije“ i „Državljanstvo“.
 

Konferenciju je u ime Beogradskog Univerziteta otvorio rektor, prof. dr Dejan Popović, a u ime našeg Fakulteta pozdrave učesnicima je uputio dekan, prof. dr Mirko Vasiljević. Na konferenciji su učešće uzeli domaći pravnici sa pravnih fakulteta u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Podgorici, kao i kolege sa pravnih fakulteta u Utrehtu, Zagrebu, Splitu, Mariboru, Ljubljani, Rijeci, Osijeku, Banjaluci, Istočnom Sarajevu i Max-Planck Instituta u Hamburgu. Podneto je i predstavljeno sedamnaest referata koji će se uskoro naći i u zborniku konferencije. Učesnici su izuzetno pozitivno ocenili kvalitet dosadašnjih konferencija i zaključili da se radi o, sada već tradiciji, koju valja nastaviti. Organizator četvrte konferencije će sledeće godine biti Pravni fakultet Sveučilišta u Zagrebu.


 

2004/2005

Medjunarodna konferencija o sporovima oko suvereniteta

Na našem Fakultetu je 8. i 9. jula održana Međunarodna konferencija Legal and Political Solutions to Disputes over Sovereignty – From Kosovo to Quebec, na kojoj su radove predstavili učesnici iz Srbije, Kanade, Australije, Makedonije, Švajcarske i Holandije.

Konferencija se sastojala iz nekoliko međusobno povezanih panela. Na prvom od njih pretežna pažnja je posvećena problemu secesije, kako je on viđen iz ugla savremene političke teorije, ustavnog i međunarodnog prava. Margaret Moore (Queen's University, Kingston) se u svom radu «Ethics of Secession and the Problem of Constitutional Design» usredsredila na moralne teorije o secesiji, zaključujući svoj rad osvrtom na ustavne mehanizme kojima bi se pomenuta politička opcija mogla isključiti. Aleksandar Pavković (Macquarie University, Sidney) je u radu «Normative Assessment of Secessions: Yet Another (Good) Job for Philosophers?» takođe podvrgao kritičkoj analizi postojeće političko-filozofske pristupe problemu secesije, pri tom zauzimajući stav da je samo rešenje tog problema prepušteno pregovaračkim kapacitetima sukobljenih strana i praksi međunarodnopravnog priznanja novih država. Piter Radan (Macquarie University, Sidney) je svoj rad «The Legal Regulation of Secession: Lessons from Yugoslavia» posvetio uspostavljanju paralela između napora Ustavnog suda SFRJ i Vrhovnog suda Kanade da svojim odlukama na određeni način konstitucionalizuju secesionističku politiku. Miodrag Jovanović, prodekan našeg Fakulteta i glavni organizator ove Konferencije, je prevashodnu pažnju posvetio pitanju moguće podele Kosova i Metohije, dokazujući u radu «Final Status for Kosovo – Should We Really be Petrified with the “Partition Option”?» da ako se na principijelan način primene novi normativni trendovi u međunarodnom pravu na samoopredeljenje i političke teorije secesije, onda to neminovno vodi mogućnosti teritorijalne podele provincije.

 Drugi panel je bio posvećen uporednom ustavnopravnom pristupu ovoj problematici. Lidija Basta-Flajner (Institute for Federalism, Fribourg) je u radu «Trust and Tolerance as State Making Values in Multicultural Societies (Paradoxes and Chances of Federalism as a Conflict-Management Tool)» istakla probleme međusobnog poverenja i tolerancije kao neophodnih preduslova svih federalnih institucionalnih aranžmana u multikulturnim društvima. Zatim je Nicole Töpperwien (Cabinet of the Deputy Prime Minister of the FYR Macedonia), prevashodno imajući na umu slučaj Makedonije, u radu «Can Decentralisation do what Federalism promises?» razmotrila mogućnost da se decentralizacijom postignu efekti koji se obično vezuju za federalizam. Sledeći slučaj iz prakse prikazao je Alexander Fischer (University of Heidelberg), koji se bavio problemom konstruktivne fragmentacije suverenosti u Indiji u radu «Higher Law Making as a Political Resource: Constitutional Amendments and the Constructive Fragmentation of Sovereignty in India».

Najzad, u završnom panelu se rešavanju problema sporova oko suverenosti pristupilo iz međunarodnopravnog aspekta. Suzanne Lalonde (University of Montreal) je u radu «The Role of Uti Possidetis in Determining Boundaries: From Kosovo to Quebec» istakla neprihvatljivost tumačenja ovog međunarodnopravnog principa u mišljenjima Badinterove komisije, smatrajući da ono ne može biti relevantno za slučajeve poput Kvebeka i Kosmeta. Zoran Oklopčić (University of Toronto) je, nasuprot tome, u radu «Towards a Political Theory of Uti Possidetis Principle», zastupao tezu da bi se mogli naći određeni politički principi koji u slučajevima rastakanja složenih država podržavaju automatsko pretvaranje administrativnih granica u međunarodne. Na samom kraju,  Kristin Henrad (University of Groningen) je u radu «A Growing Synergy in Supporting and Promoting Pariticipatory Rights for (National) Minorities» razmotrila u kojoj meri bi prava nacionalnih manjina, pogotovo ona iz domena učešća u javnom i političku države, mogli biti pouzdana brana secesiji.

U radu Konferencije su učešće uzeli i drugi prisutni i tako doprineli kvalitetu ovog događaja. U planu je objavljivanje publikacije sa referatima, kako na engleskom jeziku, tako i u prevodu na srpski jezik.   English>>

  
 

Okrugli sto o suđenjima za ratne zločine

Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu je 12. maja 2005. godine održan okrugli sto pod nazivom: „Srbija pred izazovima suđenja za ratne zločine“. Pored Pravnog fakulteta u Beogradu, organizatori okruglog stola su bili Misija OEBS-a za Srbiju i Crnu Goru i Ambasada SAD u Beogradu. Učesnike okruglog stola je pozdravio dekan Pravnog fakulteta u Beogradu prof. dr Mirko Vasiljević, a zatim su o značaju suđenja za ratne zločine govorili g. Milisav Čogurić, šef odeljenja za međunarodnu pravnu pomoć u Ministarstvu pravde Republike Srbije, g. Daglas Vejk, zamenik šefa Misije OEBS-a u Srbiji i Crnoj Gori i g. Roderik V. Mur, zamenik šefa Misije Ambasade SAD u Beogradu.

U stručnom delu okruglog stola je najpre bilo reči o korišćenju iskustava Haškog tribunala na suđenjima za ratne zločine (prenos dokaza i dokumenata; prenos znanja; razvoj međunarodnog krivičnog prava kroz postupke pred Haškim tribunalom). O tome su govorili Anton Nikiforov, savetnik glavnog tužioca Haškog tribunala i Anabela Atanasio Alves, pravni savetnik u Međunarodnom krivičnom sudu. Nakon toga su izlaganja o pretpostavkama za suđenje za ratne zločine u Srbiji (zakonski okviri; uslovi za pravično suđenje; izazovi i prepreke pred tužiocima i sudijama) imali Veselin Mrdak, zamenik Tužioca za ratne zločine, Siniša Važić, predsednik Veća za ratne zločine, dr Goran Ilić, docent Pravnog fakulteta u Beogradu, mr Miodrag Majić, predsednik krivičnog odeljenja Prvog opštinskog suda u Beogradu, Sem Nazaro, pravni savetnik Ambasade SAD u Beogradu i Folkert Milh, koordinator za reformu pravosuđa Misije OEBS za Srbiju i Crnu Goru. Nakon toga je usledila diskusija o ovoj izuzetno aktuelnoj problematici, u kojoj su uzeli učešće predstavnici državnih organa i nevladinog sektora.

 

 

Međunarodni seminar o Bolonjskom procesu

18. i 19. aprila 2005. godine, na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu je održan međunarodni seminar „Implikacije Bolonjskog procesa za razvoj visokog obrazovanja u Jugoistočnoj Evropi – Iskustva i dileme“. Naglasak rasprave o reformi visokoškolskog obrazovanja je bio na pravnim studijama. Skup je omogućilo Savezno Ministarstvo obrazovanja, nauke i kulture Republike Austrije u okvirima Inicijative za naučnu saradnju s Jugoistočnom Evropom. Organizatori skupa su Kancelarije Austrije za nauku i istraživanje u Ljubljani i Sofiji (ASO), Evropski centar za etničke, regionalne i društvene studije Univerziteta u Mariboru, Pravni fakultet Univerziteta u Mariboru i Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu. Na međunarodnom seminaru su bili prisutni eminentni predstavnici državnih institucija visokog školstva i univerziteta iz Austrije, Slovenije, Hrvatske, Makedonije, Bugarske, Rumunije, Albanije, Crne Gore i Srbije, kao i predstavnici TEMPUS-a za Srbiju i Crnu Goru. Skup su otvorili i većim delom njime predsedavali dekan Pravnog fakulteta u Beogradu prof. dr Mirko Vasiljević i prof. dr Silvo Devetak sa Pravnog fakulteta u Mariboru. Seminar je pozdravila i pomoćnik Ministra za obrazovanje Republike Srbije, prof. dr Emilija Stanković, a drugog dana u radu seminara je učestvovao i rektor Univerziteta u Beogradu, prof. dr Dejan Popović, koji je dao iscrpnu prezentaciju stanja reforme na Univerzitetu u Beogradu.

Na skupu su saopštena dosadašnja iskustva i problemi u reformi osnovnih i poslediplomskih studija prava u regionu. Pokazalo se da postoje slični problemi vezani za odnos centralizacije upravljanja univerzitetom i autonomije fakulteta, za odnos državnih i privatnih pravnih fakulteta, za obezbeđivanje uslova akreditacije i ujednačavanja kvaliteta studija. O reformi osnovnih studija na Pravnom fakultetu u Beogradu govorili su prof. dr Sima Avramović i doc. dr Miodrag Jovanović, a o reformi poslediplomskih studija govorila je prof. dr Dragica Vujadinović. Među mnogim korisnim zaključcima, izdvaja se inicijativa za formalizaciju uzajamnog priznavanja diploma pravnih studija na prostorima nekadašnje Jugoslavije. Svi učesnici su istakli veliki značaj koji je imala razmena iskustava do koje je došlo na ovom skupu i izrazili su nepodeljeno priznanje Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu za odličnu organizaciju seminara.

Skup je završen prihvatnjem zajedničke Deklaracije, u kojoj se sugerišu pravci dalje podrške Evropske Unije reformi visokog obrazovanja u zemljama Zapadnog Balkana i Republike Moldavije. Tekst Deklaracije >>
 

 

Okrugli sto: Smernice za izradu novog Zakonika o krivičnom postupku

  Pravni fakultet u Beogradu, Misija OEBS-a za Srbiju i Crnu Goru i Ministarstvo pravde Republike Srbije, organizovali su 14. aprila 2005. godine okrugli sto na temu: Smernice za izradu novog Zakonika o krivičnom postupku. Okrugli sto je održan u konferencijskoj sali Pravnog fakulteta u Beogradu i na njemu je stručna javnost dobila priliku da izrazi svoje mišljenje o nedavno usvojenim smernicama za izradu novog srpskog Zakonika o krivičnom postupku.

Učesnicima okruglog stola su pozdravne reči uputili prof. dr Mirko Vasiljević, dekan Pravnog fakulteta, Branislav Bjelica, zamenik ministra pravde Republike Srbije i Daglas Vejk, zamenik šefa Misije OEBS-a za Srbiju i Crnu Goru. Nakon toga su dr Milan Škulić, profesor Pravnog fakulteta, dr Goran Ilić, docent Pravnog fakulteta i mr Miodrag Majić, predsednik krivičnog odeljenja Prvog opštinskog suda u Beogradu predstavili različite evropske modele krivičnog postupka. O smernicama za izradu novog Zakonika o krivičnom postupku je govorio dr Đorđe Lazin, profesor Pravnog fakulteta i član radne grupe za izradu ZKP.

U diskusiji su učestvovali predstavnici Vrhovnog suda Srbije, Republičkog javnog tužilaštva, Okružnog suda u Beogradu, Specijalnog tužilaštva za suzbijanje organizovanog kriminala, Tužilaštva za ratne zločine, Advokatske komore Srbije, Društva sudija Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, Udruženje tužilaca RS i Više škole unutrašnjih poslova u Zemunu. Skupu su prisustvovali i studenti Pravnog fakulteta.
 

Seminar iz Međunarodnog humanitarnog prava

U organizaciji Komisije za međunarodnu saradnju Pravnog fakulteta u Beogradu i Instituta Servantes, održan je dvodnevni seminar iz Međunarodnog humanitarnog prava, koje je podržala ambasada Španije. Seminar je održan 15. i 16. marta 2005. godine u prostorijama Instituta Servantes, a prisustvovali su mu studenti Pravnog fakulteta i Fakulteta političkih nauka. Seminar je otvorio Juan Fernàndez Elloriaga, direktor Instituta Servantes, a prisutne je pozdravio profesor dr Stevan Lilić, direktor Komisije za međunarodnu saradnju Pravnog fakulteta. Španski stručnjak za međunarodno humanitarno pravo pukovnik Javier Guisàndez, profesor Centra za studije međunarodnog humanitarnog prava u Madridu i profesor Instituta za međunarodno humanitarno pravo iz San Rema, izložio je teme seminara: Evolucija i izvori međunarodnog humanitarnog prava, Unutrašnji i međunarodni sukobi, Sistem kolektivne bezbednosti, Koncept neprijateljskog borca, Postupak sa ratnim zarobljenicima, Razlikovanje vojnih i civilnih objekata.

Seminaru su prisustvovali i Gordana Milenković (MKCK), prof. dr Momir Milojević, asistenti Ivana Krstić i Bojan Milisavljević. Polaznici seminara dobili su sertifikate za učešće na seminaru.

  

Savetovanje o Zakonu o privrednim društvima

Krajem decembra meseca 2004. na Pravnom fakultetu organizovano je dvodnevno savetovanje o Zakonu o privrednim društvima u saradnji sa Udruženjem pravnika u privredi Srbije i Crne Gore. Aktuelnost teme i zvučnost imena učesnika ovog skupa privukli su više stotina pravnika iz cele zemlje u amfiteatar V našeg Fakulteta. Dodatnu stimulaciju za učešće na ovom skupu, sasvim sigurno je predstavljao i Vodič za čitanje Zakona o privrednim društvima koji je pripremio prof. dr Mirko Vasiljević, jedan od autora zakona, a koji je služio kao materijal za savetovanje.

U radnom predsedništvu savetovanja pored profesora našeg Fakulteta bili su i prof. dr Vitomir Popović, dekan Pravnog fakulteta iz Banja Luke, prof. dr Aleksandar Ćirić, dekan Pravnog fakulteta iz Niša i prof. dr Radovan Vukadinović, dekan Pravnog fakulteta u Kragujevcu.

Savetovanje je otvorio dekan Pravnog fakulteta u Beogradu i predsednik Udruženja pravnika u privredi Srbije i Crne Gore – prof. dr Mirko Vasiljević, ujedno i urednik ovog savetovanja. Po pozdravnoj reči dekana pristupilo se analizi osnovnih tema savetovanja.

Prof. dr Mirko Vasiljević upoznao je prisutne sa osnovnim idejama novog zakona, razlozima za njegovo donošenje i suštinskim novinama u odnosu na prethodni zakon najpre kroz analizu strukture zakona. Kao osnovne karakteristike ovog Zakona prof. Vasiljević je izdvojio: harmonizaciju sa pravom EU, kompletnost regulative, fleksibilnost i mogućnost izbora, unapređenje korporativnog upravljanja, unapređenje prava manjinskih akcionara, sofisticiranost rešenja, transparentnost otvorenih društava, tranzitni status društvenog i javnog preduzeća, usklađenost sa drugim zakonima, modernost i liberalnost. Na kraju svog izlaganja, prof. Vasiljević je istakao da će uspeh ovog Zakona zavisiti od njegove primene od strane trgovinskih sudova i samih privrednih društava, edukacije svih aktera na privrednoj sceni, stepena pravne i društvene kulture i kredibiliteta institucija.

O Zakonu o privrednim društvima kao temelju novog privrednog ambijenta govorio je prof. dr Miorag Zec, a o ekonomskim aspektima korporativnog upravljanja dr Boško Mijatović. Prof. dr Zoran Arsić je govorio  o pravu učestvovanja u skupštini akcionara, a prof. dr Zoran Tomić o upravno-pravnim pitanjima registracije privrednih društava. Na kraju prvog radnog dela savetovanja o građanskim aspektima novog Zakona govorio je prof. dr Dragor Hiber, a o prelaznim i završnim odredbama novog Zakona sa posebnim osvrtom na društveno preduzeće Jelisaveta Vasilić, bivši sudija Višeg trgovinskog suda. Nakon kraće pauze skupu su se obratili Dragiša Slijepčević, sudija Vrhovnog suda Srbije, koji je govorio na temu „Individualne i derivativne tužbe i Zakon o privrednim društvima“ i Dragica Marjanović, sudija Vrhovnog suda Srbije na temu „Prava manjinskih akcionara, sudska praksa i Zakon o privrednim društvima“. Mihailo Rulić, predsednik Višeg trgovinskog suda govorio je o ulozi suda u vanparničnom postupku. Nakon izlaganja referenata otvorena je diskusija u kojoj su učesnici savetovanja imali priliku da se o aktuelnim pitanjima novog Zakona informišu od prof. dr Mirka Vasiljevića i prof. dr Nebojše Jovanovića.

Drugi dan savetovanja otvoren je izlaganjem prof. dr Radovana Vukadinovića koji je govorio o vezi Zakona o privrednim društvima i prava EU. Zatim je prof. dr Boško Živković govorio o tržištu korporativne kontrole i kvaliteta korporativnog upravljanja. Advokat Miroslav Paunović je govorio o zaštiti manjinskih akcionara u funkciji ohrabrenja investitora, a Nikola Zelić, konsultant, o reorganizaciji u Zakonu o privrednim društvima i drugim sistemskim zakonima sa osvrtom na privatizaciju. Prof. dr Aleksandra Jovanović govorila je o ekonomskim slobodama u kontektsu novog Zakona, a prof. dr Nebojša Jovanović o otvaranju i zatvaranju privrednih društava. Na kraju savetovanja nastavljena je diskusija o aktuelnim temama novog Zakona.

Skup je izazvao i značajnu pažnju medija, a jednoglasna je ocena učesnika o njegovom izuzetnom kvalitetu.

 

 

Konferencija: Razvoj kompanijskog i poslovnog prava

Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu imao je čast da 8. oktobra 2004. godine ugosti kodirektore Maks-Plank Instituta za međunarodno privatno pravo iz Hamburga, renomirane poznavaoce evropskog prava – prof. dr Jurgen Bazedofa (Jurgen Basedonj), prof. dr Klausa Hopta (Klaus J. Hopt) i prof. dr Rajnharda Cimermana (Reinhard Zimmerrmann), kao i vodećeg istraživača saradnika ovog Instituta – dr Kristu Jesel-Holst (Christa Jessel-Holst).

Kao nastavak višegodišnje saradnje Pravnog fakulteta i Maks-Plank Instituta, ovom prilikom organizovana je jednodnevna Konferencija gde su naši uvaženi gosti studentima i post-diplomcima Pravnog fakulteta održali predavanja iz oblasti kompanijskog, međunarodnog privrednog i međunarodnog privatnog prava, sa posebnim osvrtom na reformu kompanijskog zakonodavstva u Evropskoj uniji, razvoj evropskog ugovornog prava i prava konkurencije. U publici su bili i profesori i saradnici Pravnog fakulteta u Beogradu, kao i predstavnici drugih uglednih stručnih i naučnih institucija iz Srbije.

Profesor dr Klaus Hopt ima višegodišnje iskustvo kao profesor na univerzitetima širom Evrope. Predmete iz oblasti kompanijskog i bankarskog prava predavao je u Nemačkoj (Univerzitet u Tuebingenu i Bernu), Italiji (Univerzitet u Firenci) i Švajcarskoj (Univerzitet u Bernu). Kao gostujući profesor, između ostalog, boravio je i u SAD (Univerzitet Pensilvanije, Univerzitet u Čikagu, Harvard Univerzitet, Univerzitet u Wujorku), Francuskoj (Sorbona) i Japanu (Univerzitet u Kjotu). Više puta je pozivan da konsultuje nemački Parlament, nemački Savezni ustavni sud i brojna nemačka ministarstva. Objavio je više radova iz oblasti kompanijskog i bankarskog prava, kao i brojne monografije. Za ovu priliku pripremio je predavanje na temu: „Modernizacija kompanijskog prava i unapređenje korporativnog upravljanja u Evropskoj uniji“, i predstavio Akcioni plan Evropske komisije iz maja 2003. godine, kojim su Evropskom parlamentu predočeni kratkoročni (2003–2005), srednjoročni (2006–2008) i dugoročni (2009-dalje) planovi usavršavanja i harmonizacije kompanijskog zakonodavstva Evropske unije. U ovom planu posebno su razrađena pitanja korporativnog upravljanja, održavanja minimalnog osnivačkog kapitala, problemi grupacija privrednih društava, restrukturiranja, kao i koncept Evropske kompanije i drugih vrsta privrednih društava prava Evropske unije, a ukazana je i dužna pažnja na neophodnost transparentnosti nacionalnih oblika privrednih društava. Predavanje prof. Hopta izazvalo je veliko interesovanje prisutnih, pre svega u svetlu razmatranja kvaliteta predloženih rešenja iz novog Nacrta zakona o privrednim društvima Republike Srbije. U tom smislu, naročito su razmatrane prednosti i mane jednostepenog i dvostepenog sistema uprave, kao i pitanja neophodnosti postojanja minimalnog kapitala privrednih društava.

Prof. dr Cimerman je vodeći stručnjak uporednog prava iz oblasti obligacionih odnosa i rimskog prava. Svoju akademsku karijeru započeo je na Institutu rimskog prava i uporedne pravne istorije u Hamburgu, a nastavio na pravnim fakultetima u Kelnu, Kejptaunu, Regensburgu, Edinburgu, Wu Orleansu, Čikagu, Kaliforniji i drugim fakultetima širom Evrope i sveta. Bio je urednik više renomiranih međunarodnih pravnih časopisa i autor brojnih monografija i knjiga. Za predavanje na našem Fakultetu prof. Cimerman odabrao je temu: „Načela evropskog ugovornog prava“. U uvodnom izlaganju prof. Cimerman je ukratko ukazao na svrhu, obim i tok rada na donošenju Evropskih principa ugovornog prava, kao svojevrsnog instrumenta harmonizacije evropskog ugovornog prava. Posle toga, prof. Cimerman je predočio i osnovne koncepte druga dva poduhavata na harmonizaciji evropskog ugovornog prava – projekat izrade Zakonika o evropskom ugovornom pravu i UNIDROIT Principe ugovornog međunarodnog privrednog prava.

Prof. dr Jurgen Bazedof se u svojoj karijeri pre svega bavio pitanjima međunarodnog privatnog prava, a naročito pravom konkurencije, saobraćajnim pravom i pravom osiguranja. Pored brojnih pravnih fakulteta u Nemačkoj, prof. dr Jurgen Bazedof je kao gostujući profesor boravio u Đenovi, Lionu, Pitsburgu, Veroni, Roterdamu, Parizu, Tunisu, Oksfordu i na Haškoj akademiji međunarodnog prava. Trenutno, prof. Bazedof je predsednik Antimonopolske komisije u Nemačkoj. Za temu svog izlaganja u Beogradu, prof. Bazedof je izabrao pitanja prava konkurencije u uslovima globalizacije i u kratkom pregledu ukazao na njegov razvoj od ekstrateritorijalne primene do harmonizacije. U svom obraćanju prof. Bazedof je ukazao na „eksploziju“ legislative koja uređuje pravo konkurencije, nedostatke u njenoj primeni van nacionalnih granica, sve učestaliju konkurenciju različitih zakonodavnih rešenja a naročito je istakao mogućnosti, ciljeve i potrebu za unifikacijom osnovnih principa prava konkurencije na globalnom nivou. Kao najadekvatniji forum za postizanje konsenzusa o ovim pitanjima prof. Bazedof je predložio Svetsku trgovinsku organizaciju.

Dr Krista Jesel-Holst, višegodišnji učesnik pravnih skupova širom Srbije i Crne Gore, čiji su radovi više puta kod nas objavljivani, ovom prilikom govorila je o međunarodnoj pravnoj pomoći u okvirima Evropske unije i međusobnom priznanju sudskih odluka, sa naročitim osvrtom na praksu srpskih sudova i drugih sudova iz regiona u ovoj oblasti.

Nakon izlaganja uvaženih gostiju iz Hamburga, u konferencijskoj sali Pravnog fakulteta je vođena iscrpna diskusija o stanju i neophodnim pravcima reforme srpskog zakonodavstva iz ovih oblasti, nakon koje se Dekan Pravnog fakulteta prof. dr Mirko Vasiljević zahvalio gostima na njihovoj poseti i pozvao ih na dalju saradnju sa našim Fakultetom.

 

   
Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Bulevar kralja Aleksandra 67, Beograd
tel. (011) 3027-600, fax. (011) 3221-299