PETNAESTI SUSRET PRAVNIKA U PRIVREDI SRBIJE I CRNE GORE

(Vrnjačka Banja, 17-19. maj 2006. godine)

 

            Petnaesti Susret pravnika u privredi Srbije i Crne Gore održan u Vrnjačkoj Banji od 17. do 19. maja 2006. godine, sa temom «PRIVREDA I PRAVNA SIGUNOST», pred oko 700 učesnika (pravnika iz privrede, pravosuđa, uprave i drugih organizacija), uz učešće oko 90 referenata iz zemlje i profesora i advokata iz Nemačke, Engleske, Hrvatske, Makedonije i Republike Srpske  usvaja  sledeće

 

 

P O R U K E

 

1.                           Trajna i uzorna pravna sigurnost kao univerzalna pravna vrednost nužna je pretpostavka stabilne, razvojne i konkurentne privrede. Za postojanje pravne sigurnosti nužno je obezbediti tri opšte pretpostavke: dovoljan kvantitet prava, objektivan kvalitet prava i objektivnu primenu prava.

 

2.                           Pravnici u privredi su uverenja da je u našoj zemlji obezbeđena samo prva pretpostavka za postojnje pravne sigurnosti: dovoljan kvantitet prava – pohvalna je efikasnost Vlade i Parlamenta, koji su u poslednje dve godine usvojili preko 200 zakona, od kojih je dobar broj iz oblasti privrede. Ipak, ovo se ne može konstatovati za druge dve opšte pretpostavke pravne sigurnosti: objektivan kvalitet prava i objektivnu primenu prava. Objektivan kvalitet prava nije moguće obezbediti bez transparentijeg postupka donošenja novih zakona, uz veće uključivanje stručnih i naučnih institucija, nezavisnih eksperata, aktivniju ulogu privrednih komora u postupku donošenja zakona koji se tiču privrede, kao i uz postepeno razvijanje institucije autorstva predloga nacrta zakona, koja bi pojačala odgovornost, profesionalizam i kvalitet zakona. Objektivnu primenu prava moguće je obezbediti samo uz dizanje praga odgovornosti i profesionalizma sudstva i uprave, uz jačanje mehanizama za obezbeđenje istinske nezavisnosti sudstva od političke vlasti, ali i od ekonomske vlasti.

 

3.                           Pravnici u privredi konstatuju da je potrebno u našoj zemlji obezbediti i posebne pretpostavke za postojanje pravne sigurnosti: eliminisanje društvene svojine kao ustavne kategorije; eliminisanje monopola državne svojine na građevinskom zemljištu; obezbeđenje postojanja ažurnih, urednih i sigurnih svih registara prava, posebno registara prava na nepokretnostima; zaštita svojine i zaštita ugovora kao osnovnog pravnog instrumenta prometa prava (čega nema u uslovima predugog trajanja sporova za zaštitu prava ugovornih poverilaca i u uslovima postojanja bilo koje vrste prigovora u izvršnom postupku).

 

4.                           Pravnici u privredi posebno ocenjuju pozitivnim donošenje novog Zakona o hipoteci, koji bi trebalo da unapredi i učini sigurnijim zaštitu prava poverilaca i afirmiše sistem kredita. Ipak, segmentirano regulisanje pojedinih instituta prava na nepokretnosti posebnim zakonima, koji pate od brojnih pravnih kontroverzi, što je slučaj i sa ovim tek donetim zakonom,  nije najbolji  put za pravnu sigurnost i zakonsku usklađenost, već  bi to trebalo da bude jedinstven Zakon o svojini i drugim  pravima na nepokretnostima.

 

5.                           Pravnici u privredi ocenjuju dobrom praksom donošenje novih Standarda (Kodeksa), poput Kodeksa poslovne etike i Kodeksa Korporacijskog upravljanja Privredne komore Srbije i zahtevaju jačanje tog procesa, budući da autonomna regulativa više odgovara potrebama privrede za fleksibilnošću od posebnih zakona koji se često bez posebne potrebe donose za regulisanje  pojedinih pravnih instituta.

 

6.                           Pri donošenju novih propisa mora se više voditi računa o domaćoj pravnoj tradiciji i kontinentalnoj školi prava, bez obzira na potrebe harmonizacije našeg prava sa pravom EU, koje i samo nastoji da se odbrani od nepotrebnog transplantiranja anglosaksonskog prava u kontinentalno pravo.

 

7.                           Pravnici u privredi se zalažu za jačanje svih formi pravne edukacije radi dizanja opšteg nivoa pravne kulture, kao svojevrsne subkulture, čije obeležje mora biti kultura primene prava, a ne svojevrsna «kultura» izigravanja zakona ili traženja puta za neprimenu zakona.

 

8.                           Pravnici u privredi ukazuju na potrebu jačanja društvene odgovornosti privrednih društava, paralelno sa afirmacijom profitne ciljne funkcije.

 

9.                           Pravnici u privredi ukazuju na potrebu bržeg zaokruženja procesa privatizacije uz kompletiranje nedostajuće regulative i institucija, poput neophodnosti donošenja novog Zakona o posebnim pravilima privatizacije javnih preduzeća i osnivanja jedinstvenog Nacionalnog privatizacionog fonda za distribuciju akcija građanima koji to pravo nisu do sada ostvarili (besplatne akcije). Ukazuje se da se privatizacija javnih preduzeća ne može oročavati zbog karaktera delatnosti i značaja za građanstvo, kao i zbog ekonomskih razloga, kao i da se ne može vršiti po istom modelu za sva javna preduzeća, kako na republičkom, tako i na komunalnom nivou, te najzad da je umesto centralizovane privatizacije po opštem modelu, za komunalna javna preduzeća potrebno primeniti kombinaciju učešća lokalnih zajednica i centralnih privatizacionih insitucija.

 

10.                       Pravnici u privredi su uverenja da su pravni poslovi prometa kapitala i imovine radi privatizacije po svojoj prirodi dominantno upravni poslovi, te i pored postojanja obligacionopravne osnove moraju imati određenih specifičnosti u odnosu na klasične obligacione institute prometa prava, uvek kada je u pitanju utvrđena potreba zaštite opšteg interesa i kada je kupac ugovorna strana koja ne izvršava svojom voljom preuzete bitne ugovorne obaveze. 

 

11.                       Pravnici u privredi ukazuju na značaj nove stečajne regulative i reorganizacije u stečaju kao modela novog poslovnog početka, ali i na brojna otvorena pitanja u njenoj primeni, te na potrebu doregulisanja brojnih novih pravnih instituta, poput raznih oblika odgovornosti za prouzrokovanje stečaja i slično. Ukazuje se i na potrebu opreza za prihvatanje instituta građanskog stečaja u našem pravu i upozorava da će nakon ofanzive banaka u dodeli kredita građanima sa dosta nevidljivih klauzula ili klauzula sumnjive pravne validnosti koje su u zoni potrebne zaštite potrošača, verovatno uslediti takva lobistička pozicija finansijskog sektora za usvajanje ovog instituta u našem pravu.

 

12.                       Pravnici u privredi ukazuju na potrebu intenziviranja donošenja odgovarajućih podzakonskih akata radi implementacije Zakona o energetici, koji je otvorio put za otvaranje tržišta energije, kao i implementacije potpisanog Ugovora o osnivanju Zajednice za energetiku Jugoistočne Evrope. Ovaj put svakako će podstaći i proces privatizacije i konkurencije koju ona donosi u javnom sektoru.

 

13.                       Pravnici u privredi se zalažu za prihvatanje evropskog socijalnog modela kao dela evropske kulture rada, koji polazi od koncepta države socijalne pravde.

 

14.                       Pravnici u privredi ukazuju na brojne nedostatke i protivrečnosti Zakona o radu, kad se naročito radi o individualnim ljudskim pravima, koja zahtevaju najviši stepen zakonske i sudske zaštite, za šta su u takvim okolnostima nedovoljni izgledi, te je potrebno njihovo uklanjanje, kako bi se obezbedila i individualna pravna sigurnost i zaštita sigurnosti kapitala od neizvesnosti koje radni sporovi nose sa sobom.

 

15.                       Pravnici u privredi se zalažu za jačanje finansijskog tržišta i regulative ovog tržišta i ističu nedovoljno učešće strukovne  javnosti i relevantnih institucija u postupku donošenja nove regulative, što svakako umanjuje njihov kvalitet i autoritet. Uz to, pravnici u privredi ukazuju i na potrebu jačanja ovlašćenja Komisije za hartije od vrednosti na finansijskom tržištu, posebno u nadzornoj sferi i sferi zaštite interesa akcionara, naročito manjinskih. Najzad, potrebno je nastaviti sa kreiranjem novih instrumenata na finansijskom tržištu ili sa razvojem tržišnih funkcija postojećih instrumenata, naročito finansijskih derivata, robnih i komercijalnih zapisa, štednih zapisa i slično.

 

16.                       Pravnici u privredi ukazuju da razvoj nauke i tehnologije omogućuje lakše i brže iskorišćavanje prava intelektualne svojine i zloupotrebu tih prava, što ugrožava prava stvaralaca i time društvene zajednice, čime se nameće potreba jačanja praktične zaštite prava intelektualne svojine, bez čega nije moguće očekivati prijem u EU i Svetsku trgovinsku organizaciju. Predlaže se, otuda, formiranje posebnog nacionalnog Saveta za zaštitu prava intelektualne svojine, sastavljenog od poznatih profesionalnih stvaralaca iz svih oblasti intelektualnog stvaralaštva, koji bi imao savetodavnu ulogu u zašiti ovih prava, kao i ulogu predlagača unapređenja regulative i prakse zašite ovih prava.

 

17.                       Pravnici u privredi se zalažu za dalje unapređenje sistema poreza u cilju podsticanja zapošljavanja i investiranja (reformisanje poreza na zarade i povezanih doprinosa, uvođenje sintetičkog poreza na dohodak građana i slično). Potrebno je i ozbiljno reformisanje poreske administracije i veća transparentnost poreskog zakonodavstva i pojednostavljivanje administriranja porezima, kako bi se, između ostalog, unapredila efikasnost, smanjila evazija poreza i korupcija.

 

18.                       Pravnici u privredi ukazuju da i nova posebna statusna regulativa finansijskih organizacija svojim neadekvatnim uređenjem odnosa sa opštom regulativom akcionarskih društava značajno i nedozvoljivo ugrožava njihovu pravnu sigurnost, kao i sigurnost njihovih akcionara i korisnika njihovih usluga.

 

19.                       Pravnici u privredi zahtevaju neodložno akiviranje rada Komisije za zaštitu konkurencije i naglašavaju njen značaj u razvoju tržišta i suzbijanju negativne uloge monopola stvorenih kroz privatizaciju ili direktne strane investicije.

 

20.                       Pravnici u privredi ukazuju na posebnu potrebu jačanja mehanizama i institucija tzv. alternativnog rešavanja privrednih sporova (posredovanje, mirenje, arbitraža, izbrani sudovi), čime bi se unapredila zaštita svojine i ugovora, što je pretpostavka pravne sigurnosti u privredi. Uz to, potrebno je dalje afirmisanje i institucionalno jačanje uloge sudova časti, posebno u oblasti društvene odgovornosti privrednih društava.

 

21.                       Pravnici u privredi pozivaju sve poslenike svoje profesije da u svom profesionalnom radu ne narušavaju dignitet pravničkog obrazovanja i pravničke struke, čime i sami doprinose urušavanju načela pravne države i vladavine prava i time doprinose i pravnoj nesigurnosti u privredi.

 

 

 

 

PREDSEDNIK UDRUŽENjA

prof. dr Mirko Vasiljević