Konferencija pravnih fakulteta Srbije 19.10.2005.

  

 

            Polazeći od potrebe kritičkog prilaza implementaciji Bolonjske deklaracije, kao zbira principa reforme evropskog univerzitetskog obrazovanja, kao i zaključaka sa sastanka Evropskih pravnih fakulteta u Ljubljani (29. septembar - 1. oktobar 2005. godine), na osnovama novog Zakona o visokom obrazovanju Republike Srbije, u cilju unapređenja kvaliteta i konkurentnosti ovog obrazovanja i unapređenja misije akademske zajednice diplomiranih pravnika u razvoju društva, Konferencija pravnih fakulteta Srbije, na sastanku održanom na Pravnom fakultetu u Beogradu 19. oktobra 2005. godine, usvojila je sledeće

  

 

ZAKLjUČKE

  

 

            1. Dodiplomske akademske studije prava (bachelor) i poslediplomske (master) za bazične pravne profesije (pravosuđe, državna uprava i lokalna samouprava, advokatura i javne službe) mogu se izvoditi, u skladu sa istovetnim rešenjima u istovetnim okolnostima drugih zemalja u tranziciji (Bugarska, Rumunija, Makedonija, Hrvatska...) i razvijenih evropskih zemalja (Grčka, Francuska, Italija, Nemačka, Slovenija...), isključivo na akreditovanim državnim pravnim fakultetima.

  

            2. Akademskim studijama prava po sistemu  4+1 godinu treba dati prednost u odnosu na sistem 3+2 godine, s tim da se strukovne studije od 3 godine, koje ne bi imale direktan prohod ka akademskim studijama, mogu uvoditi prema opredeljenju pojedinih fakulteta i zavisno od njihove specifičnosti i odgovarajuće konkurentnosti privatnih pravnih fakulteta.

  

            3. Polaganje pravosudnog ispita treba omogućiti posebnim zakonom samo studentima akreditovanih državnih pravnih fakulteta koji su završili akademski stepen master-a, s tim da se peta godina radi rasterećenja sudova izvodi na fakultetima u saradnji sa sudovima, tužilaštvom i državnom upravom (50% profesori i 50% praktičari), te da se nakon toga obavlja i jedna godina prakse u pravosudnim i upravnim institucijama.

  

            4. Potreba veće mobilnosti studenata i profesora ne pretpostavlja potpunu unifikaciju akademskih studija prava. Naprotiv, potrebno je da novi nastavni planovi i programi uvažavaju uz takve potrebe, koje zahtevaju nove pravne discipline u skladu sa razvojem prava (kompanijsko pravo, berzansko pravo, pravo konkurencije, organizovani kriminal, pravo EU, pravo telekomunikacija, ljudska prava, poresko pravo itd.) i nove veštine (etika, retorika, jezik struke, pravna informatika, pravno normiranje i slično) i tradiciju fakulteta, kadrovski potencijal, interdisciplinarnost.

  

5. Akademske studije prava  potrebno je diversifikovati, imajući u vidu specifičnosti pojedinih fakulteta i kadrovske potencijale, kao i potrebu uvođenja zajedničkih (multidisciplinarnih) studija (pravno-ekonomske, pravno-političke, pravno-sociološke i slično).

             

            6. Brojne evidentne pojave nezakonitosti, koje često imaju i prirodu krivičnih dela, u osnivanju i poslovanju fakulteta i univerziteta, posebno privatnih, treba otklanjati energičnom aktivnošću resornih ministarstava i aktiviranjem upravnog nadzora (nezakonito osnivanje fakulteta u formi privrednih društava, a ne ustanova, na koje se primenjuju upravni postupci zbog upravne prirode akata koje donose njegovi organi; upisi studenata van upisnih rokova propisanih zakonom; upisi studenata bez ispisnica fakulteta na koje su upisani; gotovinske naplate školarina i druge naplate i neplaćanje na račune; neovlašćene odbrane magistarskih i doktorskih disetacija, nepropisni sastavi komisija za odbranu i nepropisni postupci odbrane bez zakonom propisane javnosti; nepostojanje uloge univerziteta u odobravanju doktorskih disertacija i nepostojanje uloge univerziteta u unapređenju nastavnika; nepropisna unapređenja nastavnika i slično).

             

            7. Nužno je uvesti što hitnije objektivno vrednovanje ranga pravnih fakulteta i fakultetskih diploma.

             

            8. Kako je novi Zakon o visokom obrazovanju stupio na snagu, a kako je ovim zakonom propisana istovetna procedura za otvaranje odeljenja, konsultativnih centara ili drugih organizacionih oblika izvođenja nastave van sedišta fakulteta, kao i za otvaranje fakulteta, potrebno je kroz upravni nadzor resornog ministarstva  zabraniti rad svih takvih organizacionih oblika izvođenja univerzitetske nastave van sedišta fakulteta (uz eventualno ostavljanje prelaznog roka za ovu školsku godinu i uz posebno uvažavanje u određenom prelaznom periodu specifičnosti Univerziteta u Prištini-Kosovska Mitrovica).

             

            9. Potrebno je bez odlaganja uvesti pri resornom ministarstvu centralne registre  nastavnika svih univerziteta i visokih škola, kao i registre odbranjenih doktorskih disertacija sa sastavom komisija za ocenu i odbranu.

           

 

            10. Novi Zakon o visokom obrazovanju potrebno je primenjivati dosledno na svim nivoima, pri čemu posebno treba voditi računa o utvrđenoj raspodeli nadležnosti univerziteta i fakulteta.

             

            11. Potrebno je omogućiti više formi otvorenosti i javnosti rada fakulteta i visokih škola, posebno dostupnosti statističkih podataka o upisu i ispisu studenata, strukturi studenata koji se ispisuju, prolaznosti na ispitima, ispitnim rokovima,  prosečnim ocenama, proseku završetka studija i slično.

          

            12. Podatke o recenzentima za osnivanje privatnih fakulteta, nakon datih recenzija, resorno ministarstvo mora učiniti dostupnim javnosti.

             

            13. Svi predstavnici državnih pravnih fakulteta u svim organima i telima formiranim na osnovu novog Zakona o visokom obrazovanju obavezni su da štite interese ovih fakulteta i da fakultete informišu o svojim aktivnostima i stavovima.

             

            14. Potrebno je standardizovati sve udžbenike, odnosno obaveznu ispitnu građu, tako da predmeti koji imaju najveći fond časova imaju do 550 strana, predmeti sa srednjim fondom časova do 400 strana i predmeti sa najnižim fondom časova do 250 strana (font 11 i fusnote font 9).

             

            15. Potrebno je raditi na standardizaciji i ujednačenju ispitnih kriterijuma, kao i institucionalizovanju većih ovlašćenja dekana u posebno ekstremnim slučajevima ispitnih kriterijuma, posebno na nepravnim disciplinama, koji su direktni povod netolerantnog broja ispisa sa fakulteta (ispitne komisije, uvođenje novog ispitivača bez odluke katedre i slično).

             

            16. Ispiti sa drugih pravnih fakulteta, koji se polažu po nastavnom planu i programu koji nije kompatibilan s odgovarajućim  nastavnim planom i programom fakulteta gde se priznanje traži ne mogu se priznavati.

             

            17. Priroda fakulteta ne može se promeniti prostom promenom naziva fakulteta bez promene nastavnog plana i programa.

             

            18. Da se uputi dopis odgovarajućim resornim ministarstvima sa navođenjem uočenih pojava nezakonitosti u osnivanju i radu pojedinih fakulteta, posebno privatnih pravnih fakulteta, sa zahtevom za sprovođenjem upravnog nadzora i obaveštenjem javnosti o otkrivenim nezakonitostima i preduzetim merama.

             

            19. Da se formira zajednička komisija za utvrđivanje predloga za vrednovanje predispitnih obaveza i bodovanje predmeta, u koju ulaze prodekani za nastavu, predsednici komisija za reformu i studenti prodekani.

             

            20. Predstavnici studentskih parlamenata i drugih reprezentativnih studentskih organizacija i studenti prodekani ovih fakulteta treba da zauzmu svoje stavove o studijama prava, privatnim pravnim fakultetima, zapošljavanju studenata sa završenim privatnim pravnim fakultetima u bazičnim pravnim  profesijama (pravosuđe, državna uprava i lokalna samouprava, advokatura i javne službe) i polaganju pravosudnog ispita.

 

  

Članovi Konferencije pravnih fakulteta Srbije:

 

Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu

Pravni fakultet Univerziteta u Novom Sadu

Pravni fakultet Univerziteta u Nišu

Pravni fakultet Univerziteta u Kragujevcu

Pravni fakultet Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici