ШЕСНАЕСТИ СУСРЕТ ПРАВНИКА У ПРИВРЕДИ СРБИЈЕ

(Врњачка Бања, 16-18. мај 2007. године)

 

            Шеснаести Сусрет правника у привреди Србије одржан у Врњачкој Бањи од 16. до 18. маја 2007. године, са темом «ПРАВО И ЗАШТИТА ИНВЕСТИТОРА», пред више од 500 учесника (правника из привреде, правосуђа, управе и других организација), уз учешће око 90 референата из земље и професора и адвоката из Аустрије, Немачке, Русије, Црне Горе и Републике Српске  усвоја  следеће

 

 

П О Р У К Е

 

 

1.                           Трајна и узорна правна заштита инвеститора као универзална правна вредност, која обезбеђује повољну инвестициону климу и инвестиционо поверење, нужна је претпоставка стабилне, развојне и конкурентне привреде. За постојање такве заштите нужно је обезбедити неопходне претпоставке политичке стабилности (државни оквир, регуларне редовне а не ванредне изборе, стабилне и одговорне парламенте, стабилне и одговорне владе, транспарентне и држави и народу одговорне политичке странке, професионалну и одговорну државну управу), као и неопходне правне претпоставке (довољан квантитет права, објективан квалитет права и независно и праву одговорно правосуђе).

 

2.                           Правници у привреди су уверења да у нашој земљи још увек нису обезбеђене све претпоставке политичке стабилности за заштиту инвеститора, као и да је углавном обезбеђена само прва правна претпоставка за узорну и конкурентну заштиту инвеститора: довољан квантитет права – похвална је ефикасност Владе и Парламента, који су у последње две године усвојили преко 200 закона, од којих је већина управо из области привреде. Ипак, ово се не може констатовати за друге две опште претпоставке заштите инвеститора и тиме и правне сигурности: објективан квалитет права и објективну примену права. Објективан квалитет права није могуће обезбедити без транспарентијег поступка доношења нових закона, уз веће укључивање стручних и научних институција, независних експерата, активнију улогу привредних комора у поступку доношења закона који се тичу привреде, као и уз постепено развијање институције ауторства предлога нацрта закона, која би појачала одговорност, професионализам и квалитет закона. Објективну примену права могуће је обезбедити само уз дизање прага одговорности праву и јачање професионализма судства и управе, уз неговање механизама за обезбеђење истинске независности судства од политичке власти, али и од економске власти, као и неговање култа права и својеврсне културе судске независности, као подкултуре правне културе. Обезбеђење системских претпоставки за ово укључује свакако и завршетак реформе правосуђа, оснивање недостајућих судова, растерећење судова, развој алтернативних начина решавања спорова (арбитраже, медијације, мирења, избраних судова и слично), као и трајније решење питања достојног финансирања судова и судија.

 

3.                           Правници у привреди посебно упозоравају да је за дизање нивоа заштите инвеститора у нашој земљи потребно унапређење регулативе у области давања разних дозвола и сагласности у свим сферама привредног живота (преширок круг је доказ високе бирократизованости државе и високог прага корупције), као и режима својине и регистрације својинских права (не оцењују позитивним напуштање земљишнокњижног система регистрације својинских права, као и недоношење закона о реституцији и денационализацији и постојање још увек монопола државне својине на градском грађевинском земљишту). Уређење својинских односа у свим аспектима (титулари државне својине, урбанистичко и просторно планирање, грађевинске дозволе, изградња објеката, заједничко финансирање, тзв. бесправна градња и слично) хронично представља кључни сегмент незадовољства инвеститора и захтева одлучну реакцију законодавца, како би пословна и судска пракса у овој области биле стабилизоване и како би се оправдана потреба унапређења заштите инвеститора у овој области учинила конкурентном и инвестиционо подстицајном. Предлаже се и увођење посебне наставно-научне дисциплине на правним факултетима Право урбанизма и грађења.

 

4.                           Правници у привреди истичу да заштита инвеститора налаже унапређење заштита уговора као основног правног инструмента промета права, како у случају кад су уговорне стране јавноправни субјекти, тако и у случају кад су то приватноправни субјекти. Такве заштите нема у условима предугог трајања спорова за заштиту права уговорних поверилаца и у условима постојања било које врсте приговора у извршном поступку. Потреба унапређења заштите уговора актуелизује се посебно у условима промене карактера права које уређује пословне односе, које све више излази из законске сфере и улази у сферу аутономне регулативе («меко право»), што подстиче тржишне односе и предузетништво, а у условима недовољне заштите уговора отвара простор за бројне злоупотребе и неповерење озбиљних инвеститора.

 

5.                           Правници у привреди наглашавају потребу већег изучавања и познавања и међународних прописа, међу којима за пословне односе има посебан значај Бечка конвенција о уговорима о међународној продаји робе, коју наши струковни и пословни људи недовољно познају, посебно са становишта наших објективних потреба. Уз то, посебно се истиче потреба објективне примене и познавања и домаћих прописа и прописа ЕУ из области заштите конкуренције, државне помоћи предузећима, прописа о унификацији међународног приватног права и прекограничних спајања друштава капитала. Констатовано је да у примени ових прописа постоје још увек бројна отворена питања, како у теорији, тако и у пословној и судској пракси. У сваком случају, унапређење прописа у овим областима стална је потреба, како исти не би били антиинвеститорски, каткад и сумљиве уставне валидности и како би били увек у функцији заштите општег интереса и тиме и појединачног интереса који се поклапа са тим општим, у функцији  заштите конкуренције као општег интереса а не конкурената, против елиминисања конкуренције и демотивисања за тржишну утакмицу.

 

6.                           Правници у привреди оцењују добром праксом доношење нових Стандарда (Кодекса), попут Кодекса пословне етике и Кодекса Корпорацијског управљања Привредне коморе Србије и захтевају јачање тог процеса, будући да аутономна реулатива више одговара потребама привреде за флексибилношћу од посебних закона који се често доносе за регулисање  појединих правних института без посебне потребе.

 

7.                           При доношењу нових прописа мора се више водити рачуна о домаћој правној традицији и континенталној школи права, без обзира на потребе хармонизације нашег права са правом ЕУ, које и само настоји да се одбрани од непотребног трансплантирања англосаксонског права у континентално право. У овом погледу оцењује се значајним улазак у поступак доношења Грађанског законика Србије, који би требало да створи правни споменик трајније вредности, који диже ново правне свести и правне културе и врши утицај на окружење, чиме се показује и одлучност државе да се престане са поступком доношења прописа за једнократну употребу, који не остављају трага у српској правној мисли и доприносе правном хаосу и нереду.

 

8.                           Правници у привреди се залажу за јачање свих форми правне едукације ради дизања општег нивоа правне културе, као својеврсне субкултуре, чије обележје мора бити култура примене права, а не својеврсна «култура» изигравања закона или тражења пута за непримену закона. У том контексту, наглашава се и посебна потреба развоја едукације из области управљања пројектима у функцији заштите инвеститора.

 

9.                           Правници у привреди указују на потребу бржег заокружења процеса приватизације уз комплетирање недостајуће регулативе и институција, попут нопходности доношења новог Закона о посебним правилима приватизације јавних предузећа и оснивања јединственог Националног приватизационог фонда за дистрибуцију акција грађанима који то право нису до сада остварили (бесплатне акције). Указује се да у области приватизације и даље постоје бројна отворена правна питања, која су у доброј мери последица некомплетне регулативе, нејасно дефинисане правне природе уговора о продаји капитала и имовине (управноправни или грађанскоправни уговори), прешироке интервенције Владе у подзаконској регулативи и честој супротности те регулативе са законском (посебном у сфери приватизације или општом у уговорној сфери).

 

 

10.                       Правници у привреди се залажу за прихватање европског социјалног модела као дела европске културе рада, који полази од концепта државе социјалне правде, као и концепта друштвене одговорности предузећа (компанија).

 

11.                       Правници у привреди указују на бројне недостатке и противречности Закона о раду, кад се ради нарочито о индивидуалним људским правима, која захтевају највиши степен законске и судске заштите, за шта су у таквим околностима недовољни изгледи, те је потребно њихово
уклањање, како би се обезбедила и индивидуална правна сигурност и заштита сигурности капитала од неизвесности које радни спорови носе са собом. Доношење посебног Закона о штрајку и Закона о савету запослених показује се ургентном потребом.

 

12.                       Правници у привреди се залажу за јачање финансијског тржишта и регулативе овог тржишта и истичу недовољно учешће струковне  јавности и релевантних институција у поступку доношења нове регулативе, што свакако умањује њихов квалитет и ауторитет. Уз то, правници у привреди указују и на потребу јачања овлашћења Комисије за хартије од вредности на финансијском тржишту, посебно у надзорној сфери и сфери заштите интереса акционара, нарочито мањинских. Најзад, потребно је наставити са креирањем нових инструмената на финансијском тржишту или са развојем тржишних функција постојећих инструмената, као и са комплетирањем недостајућих институција и професија на овом тржишту.

 

13.    Правници у привреди указују да развој науке и технологије омогућује лакше и брже искоришћавање права интелектуалне својине и злоупотребу тих права, што угрожава права стваралаца и тиме друштвене заједнице, чиме се намеће потреба јачања практичне заштите права интелектуалне својине, без чега није могуће очекивати пријем у ЕУ и Светску трговинску организацију. Предлаже се, отуда, формирање посебном националног Савета за заштиту права интелектуалне својине, састављеног од познатих професионалних стваралаца из свих области интелектуалног стваралаштва, који би имао саветодавну улогу у зашити ових права, као и улогу предлагача унапређења регулативе и праксе заштите ових права. У основи, правници у привреди констатују да наши прописи из сфере интелектуалне својине не заостају за компаративним стандардима и на задовољавајући начин уређују заштиту инвеститора у овој области, али  је потребно унапређење праксе њихове примене, како би се штете због неовлашћеног коришћења интелектуалних добара свеле на разумну меру, с обзиром на то да се ова појава нигде у свету није у потпуности искоренила.

 

14.    Правници у привреди се залажу за даље унапређење система пореза у циљу подстицања запошљавања и инвестирања (реформисање пореза на зараде и повезаних доприноса, увођење синтетичког пореза на доходак грађана, преиспитивање система уређења пореза на капитални добитак у трговини хартијама од вредности, доследност и стабилност пореских ослобађања и подстицаја и слично). Потребно је и  озбиљно реформисање пореске администрације и већа транспарентност пореског законодавства и поједностављивање администрирања порезима, како би се, између осталог, унапредила ефикасност, смањила евазија пореза и корупција.

 

15.   Правници у привреди указују да и нова посебна статусна регулатива финансијских организација својим неадекватним уређењем односа са општом регулативом акционарских друштава значајно и недозвољиво угрожава њихову правну сигурност, као и сигурност њихових акционара и корисника њихових услуга.

 

16.   Правници у привреди упозоравају да наши прописи из сфере заштите потрошача не задовољавају наглашену потребу за делотворном правном заштитом у овој области. Потрошачко законодавство би требало унапредити имајући у виду достигнути степен развоја заштите потрошача у упоредном праву и пракси. Унапређењу заштите потрошача свакако би допринело уграђивање минимума стандарда такве заштите у нови Грађански законик Србије, полазећи од којих би био донет нови Закон о заштити потрошача.

 

17.   Правници у привреди позивају све посленике своје професије да у свом професионалном раду не нарушавају дигнитет правничког образовања и правничке струке, чиме и сами доприносе урушавању начела правне државе и владавине права и тиме доприносе и правној несигурности у привреди и снижавању потребних стандарда заштите инвеститора.

 

ПРЕДСЕДНИК УДРУЖЕЊА

проф. др Мирко Васиљевић