English

Saopštenje Uprave Pravnog fakulteta u Beogradu o održavanju tribine „Istina o Srebrenici“ na Pravnom fakultetu

Nasuprot jednoj od predrasuda onih koji već duže vremena šire sliku o Pravnom fakultetu u Beogradu kao nazadnoj, anti-evropskoj instituciji, naši studenti već od prve godine stiču osnovna znanja o ljudskim pravima. Tada ih, primera radi, upoznajemo sa istorijatom razvitka i različitim generacijama osnovnih prava i sloboda. Na tim časovima studenti uče i da je sloboda govora i javnog izražavanja jedan od temelja svakog društva koje teži da bude ustrojeno na liberalnim i demokratskim osnovama. Istovremeno, tu saznaju da ni ovo pravo, koje poznaju gotovo svi ustavi sveta, niti najveći broj drugih prava, nije apsolutno, već podleže brojnim proceduralnim ograničenjima i suprotstavljenim, legitimnim zahtevima drugih pojedinaca, pravnih lica ili same države. Pored toga, primena i stvarni domet uživanja pomenutog prava u velikoj meri je i kulturno-socijalno uslovljena. Tako, Nemačka, sa nasleđem počinjenih strahota nacističkog režima, dosledno sankcioniše sve oblike tzv. naci-govora, uključujući i negiranje zločina kakav je bio Holokaust. Vrhovni sud SAD, s druge strane, suočen svojevremeno sa zahtevom nacističkih poklonika da javno propagiraju svoju ideologiju maršom kroz malo mesto Skoki, nastanjeno pretežno preživelim jevrejskim logorašima, stao je na stanovište da bi zabrana takvog skupa bila suprotna Ustavom proklamovanoj slobodi izražavanja. Trideset godina kasnije, međutim, mnoge američke institucije, a pre svih fakulteti i univerziteti, zagovaraju tzv. «politički korektan govor», kod kojeg je sloboda izražavanja jasno ograničena legitimnim zahtevom određenih društvenih grupa da javno ne budu podvrgnute uvredljivom i diskriminišućem etiketiranju sopstvenih identitetskih obeležja, itd. 

            Kada je udruženje studenata Nomokanon polovinom aprila najavilo održavanje tribine o Srebrenici, ona je otkazana ne «zbog pritiska javnosti» (B92), već stoga što je Uprava stala na stanovište da studentske tribine na Pravnom fakultetu mogu biti organizovane samo uz prethodnu saglasnost Studentskog parlamenta, jedine legitimne studentske organizacije. Otuda, kada su se nekih mesec dana kasnije, predstavnici udruženja Nomokanon obratili sa odobrenjem potpisanim od strane predsednika Studentskog parlamenta, Upravi nije preostalo ništa drugo do da dozvoli održavanje tribine.

            Ipak, iako je bilo i onih koji smatraju (vidi npr. Apel Žena u crnom) da je pomenuti skup trebalo zabraniti, postavlja se pitanje mogućeg osnova za takvu odluku. Prvi odgovor, koji se može čuti, jeste da je pomenuta organizacija «desničarski», «šovinistički» ili «profašistički» orijentisana. Ne ulazeći u problem ideološke kvalifikacije jedne organizacije, koje je samo po sebi kontroverzno, valja istaći da je ova asocijacija uredno registrovana 2002. godine u tadašnjem Saveznom ministarstvu pravde kao udruženje građana, pa ako ima osnova za zabranu njenog rada, to svakako nije posao Uprave Pravnog fakulteta, već nadležnih državnih organa. Drugi potencijalni osnov za zabranu skupa proizlazio bi iz njegovog mogućeg sadržaja, koji se «nazire» iz krajnje problematičnog naziva skupa i iz «osvedočenih» političkih stavova učesnika. Međutim, kada bi puka pretpostavka o tome šta će biti sadržaj javno izgovorene reči bila dovoljna za ma koji oblik pravnog sankcionisanja, to bi nas, hteli mi to da priznamo ili ne, odvelo korak dalje čak i od totalitarnog kažnjavanja za «delikt mišljenja».

            Nezavisno od svega prethodno rečenog, da li je, iz perspektive fakultetske Uprave, bilo politički oportuno omogućiti održavanje, ispostaviće se, ovako neprimerenog i politikantski intoniranog skupa? Svakako da nije. Oni, s početka teksta, koji već duže vremena sprovode medijsku hajku na Pravni fakutlet tako su dobili konkretan povod da nastave sa svojom rabotom. Da li to, s druge strane, znači da je «mleko nepovratno proliveno»? Ne nužno. Otuda će Uprava Pravnog fakulteta, sa svoje strane, pokrenuti energičnu istragu i, ako činjenice na to ukažu, odgovarajući disciplinski postupak protiv svih koji su zloupotrebili akademske slobode za neprimereno političko delovanje, koji su se fizički obrušili na političke neistomišljenike, a zatim, u nemogućnosti da obezbede elementarni red u sali, pribegli neovlašćenoj meri pozivanja policije, čime su grubo prekršili autonomiju univerziteta. Uprava Pravnog fakulteta osuđuje svaki govor mržnje i nasilno ponašanje i izražava žaljenje što se upravo to dogodilo na pomenutoj tribini, čime je naneta neprocenjiva šteta, kako našem fakultetu, tako i celokupnoj akademskoj zajednici.

            Država, sa svoje strane, mora napokon pokazati ozbiljnu zainteresovanost za slučajeve javne zloupotrebe slobode govora, kojima se raspiruje nacionalna i verska mržnja i netrpeljivost. Istovremeno, društvu, koje je suočeno sa potrebom da pravno prevaziđe autoritarnu prošlost, upućen je i izazov da ozbiljno preispita mogućnost ustanovljavanja krivičnopravne odgovornosti za javno negiranje zločina, kakav je nesumnjivo bio onaj u Srebrenici.

Čvrsto verujemo da put Srbije ka pravnoj državi ne sme biti popločan politički arbitrarnim zabranama javne reči, već delotvornim pravnim mehanizmima za institucionalizaciju odgovornog uživanja ove elementarne ljudske slobode.

 

Uprava Pravnog fakulteta

Beograd, 21. maj 2005