Subjektivno pravo

(predavanje iz Uvoda u pravo)

def. Pravni odnos je društveni odnos između najmanje dva pravna subjekta koji imaju jedan prema drugome pravnu obavezu i pravno ovlašćenje s obzirom na neki pravni objekt.

def. Subjektivno pravo je položaj jednog subjekta, utvrđen pravnim poretkom, da zarad ostvarenja svoga interesa ili volje može (kod nadležnosti: mora) nešto činiti ili ne činiti, te da ima dvostruku moć prema nekom drugom subjektu (subjektu obaveze): prvo, moć da od njega zahteva neko činjenje, davanje ili nečinjenje s obzirom na jedan objekt, i drugo, moć da ga tuži pred državnim organom ako ne udovolji njegovom zahtevu.

 

Elementi subjektivnog prava:

a)      lice koje je subjekt prava i koje tim pravom raspolaže, svojom voljom ili voljom svog zastupnika;

b)      predmet (objekt) nad kojim se pravo vrši;

c)      činjenje ili trpljenje u korist titulara prava;

d)      lice koje je kao subjekt korelativne obaveze dužno da nešto učini ili da se od nečega uzdrži;

e)      pravni osnov (titulus) datog prava sadržan u odgovarajućem aktu, delatnoj činjenici ili događaju zahvaljujući kojima titular siče subjektivno pravo. 

 

Interesna teorija Džozefa Raza definiše subjektivno pravo na sledeći način: “X ima pravo ako i samo ako X može imati pravo, a, pod uslovom da su druge stvari jednake, aspekt X-ove dobrobiti (njegov interes) jeste dovoljan razlog za držanje nekog(ih) drugog(ih) lica pod dužnošću.” Titular prava je ili onaj “čija je dobrobit od vrhovne vrednosti” ili, pak, neka “veštačka ličnost”, kakva je korporacija.

Analitička juriprudencija Herberta Harta smatra da iskaz "Lice X ima subjektivno pravo", ako su ispunjeni sledeći uslovi

“ a) Postoji pravni sistem.

b)  Prema pravilu ili pravilima tog sistema, neko drugo lice Y je, na osnovu događaja koji su se odigrali, dužno da nešto učini ili se uzdrži od činjenja.

c)   Pravnim pravilom je ova obaveza učinjena zavisnom od izbora ili lica X ili lica koje je ovlašćeno da postupa u njegovo ime, tako da je lice Y obavezno ili da nešto učini ili da se uzdrži od činjenja samo ako lice X (ili neko drugo ovlašćeno lice) tako odluči ili, s druge strane, samo dok lice X (ili ovlašćeno lice) ne izabere suprotno.”

 

Analiza sadržine subjektivnog prava Veslija Hohfelda:

"Dužnost lica Y prema licu X ovo drugo lice može izraziti rečima: "ti moraš" (X ima pravo tj. polaže pravo na nešto ili ima pravo zahteva)"             pravo-dužnost

"Sloboda lica X da učini nešto u odnosu na lice Y mogla bi se iskazati rečima "ja smem" (X ima slobodu ili povlasticu)"                                                   povlastica-nepostojanje prava

"Slobodi lica X da promeni pravni položaj lica Y primerene su reči lica X "ja mogu" (X ima ovlašćenje)"                                                                         ovlašćenje-odgovornost

"Nemoć lica Y da promeni pravni položaj lica X ovo drugo lice može da označi rečima "ti ne možeš" (X ima imunitet – slobodu od)"                             imunitet-nemoć

 

Primer: zaključen je ugovor o kupoprodaji južnog voća između firmi Sunčani jug (X) i Hladni sever (Y), po kojem se Sunčani jug obavezuje da će u narednih godinu izvršiti dvanaest mesečnih isporuka po 50kg raznovrsnog južnog voća, čiji sastav će bliže odrediti sam nabavljač, najkasnije do petog u mesecu, za taj mesec, a Hladni sever se obavezuje da će za svaku isporuku, najkasnije do petnaestog u mesecu, uplatiti na račun Sunčanog juga odgovarajući iznos novca. Pri tom, za svaki dan kašnjenja sa uplatom, firma Sunačani jug može zahtevati plaćanje penala, u visini 5% od dugovane sume. Najzad, firma Hladni sever može posle šest meseci raskinuti ugovor, ako pronađe povoljniju ponudu južnog voća.

 Analiza:

  1. X ima pravo da od Y zahteva uplatu do petnaestog u mesecu tj. Y "mora" da tu sumu isplati do naznačenog datuma; na drugoj strani, X "mora" da dostavi dvanaest mesečnih isporuka raznovrsnog južnog voća, po 50 kg, do petog u mesecu;
  2. X ima slobodu, odnosno X "sme" da po sopstvenom nahođenju odredi strukturu mesečne isporuke južnog voća
  3. X ima ovlašćenje, odnosno "može" da zahteva od Y da plaća penale, u slučaju da ovaj kasni sa uplatom novca; Y, opet, ima ovlašćenje, odnosno "može" da posle šest meseci raskine ugovor, ako pronađe boljeg ponuđača;
  4. ako je, na primer, X izvršio sve svoje obaveze iz ugovora, a Y ne izvrši poslednju uplatu, pa protekne rok u kojem je X mogao sudskim putem da utuži svoje potraživanje, Y stiče imunitet, odnosno slobodu od takvog sudskog gonjenja, a X "ne može" sudski da utuži svoje pravo;